Inteligentna i iskusna osoba, dobro upoznata s Kur'anom može prepoznati čak i manje slabosti i greške u verovanju drugih ljudi i posavetovati ih.
Ovo je hvale vredna osobina, ali ipak ne znači da ta osoba i sama ne može pogrešiti. Naprotiv, ona mora težiti izbegavanju tih istih grešaka, jer u suprotnom će zaslužiti Božije nezadovoljstvo a ne nagradu za svoje savete.
Malo je verovatno da će neko ko je sposoban uočiti grešku kod drugih ljudi propustiti da to isto prepozna kod samog sebe. Bez sumnje, takva je osoba svesna i svojih propusta i greha.
Na primer, bilo bi licemerno da lažljivac poziva ljude na istinitost i iskrenost, ili da neko ko ne obavlja molitvu poziva druge ljude da to redovno rade. Savetodavac koji se boji Boga će sigurno biti među prvima koji će izbegavati da čine grehe.
U Kur'anu je to objašnjeno na sledeći način:
“Zar da od drugih tražite da dobra dela čine, a da pri tome sebe zaboravljate, vi koji Knjigu učite? Zar se opametiti nećete?” (Sura al-Baqara; 44)
Zaključak navedenog ajeta “Zar se opametiti nećete?“ je tu da uputi ljude da čine ono što govore.
Izopačeni porivi, kao na primer želja za kontrolom drugih, uzrokuju poštivanje i uticaj reči utemeljenih na licemjernom ponašanju, što nije u skladu s Kur'anskim standardima.
Kada neko savetuje samo da bi stekao status, poštovanje i divljenje, ta manipulacija problemima u vezi vere, za vlastitu korist, će ga samo odvesti do razočarenja u Večnosti. Kada vernik vidi drugog da čini grešku koju je i on sam počinio, može mu reći da i on lično radi na ispravljanju istog. Onda njih dvoica mogu jedan drugog ohrabrivati u cilju poboljšanja i, čineći to, zaslužiti Božije zadovoljstvo.
