Svaka osoba ima svoje gledište o životu. Odgoj i obrazovanje koje je primao još od detinjstva, karakteri njegovih roditelja, doživljaji koje je imao i njegova kulturološka pozadina, oblikuju njegovo gledište. Učinak tog gledišta koje ima je tako visok u njegovoj percepciji događaja da, ponakad dve različite osobe mogu pojmiti jedan te isti događaj na dva dijametralno suprotna načina.
Na primer, ponekad osoba može pomisliti da se suočava s zaista velikom nevoljom kada naiđe na prepreku koju ne može da reši ili nešto što mu pretstavlja poteškoću. A ponekad problem koji on misli da ima uopšte ne postoji. Ili ponekad, rešenje tog navodnog problema zavisi samo od drugačjeg pristupa te osobe. Osoba može postići sposobnost da sagledava događaje značajno drugačje nego pre, samo ako promeni svoje gledište.
Baš ako što je pogled na ulicu osobe koja stoji na ulici u mnogome drugačiji od onoga što bi videla kada bi stajala na neboderu na toj istoj lokaciji; ista osoba bi imala potpuno drugačiju procenu o istoj stvari kada bi promenila svoju perspektivu.
Učinak različite perspektive se također može posmatrati kada se dogodi konflikt između dvje osobe; svaka od njih taj događaj doživljava drugačje. Različitost situacija u kojima se mogu nalaziti dve stranke istog događaja, njihova opravdanja toga, stvari za koje su u pravu, stvari koje su pogrešno shvatili, njihove predrasude i očekivanja će utecati na njihova gledišta o datom problemu. Kao rezultat svega toga proziaći će dve različite perspektive.
Veoma je važno da osoba posmatra sve probleme uzimajući bitne činjenice u obzir. Zato što je moguće da osoba nije u mogućnosti da prevaziđe neku prepreku samo zato što ima pogrešnu perspektivu. I opet samo promenom perspektive se može postići napredak u mnogim problemina.
To je ključna informacija koja može poslužiti kao instrument osobi u racionalnijem i ispravnjem ponašanju, a također i u njegovu boljem razumevanju drugih ljudi prilikom povezivanja s njima, pri spoznavanju svojih mana i iznalaženju jasnih rešenja za svoje probleme.
Na primer, osoba koja, ceneći druge ljude sa drugačjeg gledišta, može pogrešno protumačiti sve njihove reči i stavove, može razumeti smisao u delima drugih osoba, iz čistih namera, u potpuno suprotnom kontekstu. Osoba može izvući potpuno drugačiji zaključak iz tuđih potpuno prirodnih i običnih dela, samo zato što on zamišlja da psotoje skriveni motivi iza toga. Isto tako, ponovo pod utecajem drugačjeg gledišta, može verovati da je osoba do njega mnogo moralnija i bolja nego što ona to u stvari jeste, i iz razloga što uvek sagledava ponašanje drugih osoba s pretpostavkom dobra, može propustiti da uoči skrivene metode, loše namere ili mane koje su prikrivene.
Zbog te mogućnosti, ono što osoba treba uraditi je „oblikovati svoje gledište u skladu s Kur'anom“ i „izbegavati dodavanje bilo kakvih pretpostavki iz svoje glave.“
Bog nam je u Kur'anu objavio sa kakvog se ko gledišta treba posmatrati, pod kakvim okolnostima, s kakvom motivacijom i u kojim slučajevima. To je precizan i čvrst standard. Na primer, osoba treba sa vrlo pozitivnog gledišta posmatrati poverljivog muslimana, koji je vernik i koji živi u skladu s Kur'anskim moralom u svim svojim stavovima, i s iskrenošću, bez pravljenja bilo kakvih kompromisa oko toga, bez obzira na okolnosti. Iako takva osoba može naizgled imati pogrešne stavove ili reči, trebalo bi u tome tražiti dobro i pouku i interpretirati ih pozitivno. Treba prostupiti ovom problemu na način da se stane na njegovu stranu, a ako je musliman imao nesuglasica s drugim muslimanom, trebalo bi da pokuša da promeni svoje gledište i da razmisli da li možda u tome leži problem. Ovo je zato što bi to trebalo biti veoma lako za dve osobe koje u skladu s Kur'anom pokušavaju rešiti nesporazum koji može nastati između njih. I na kraju, ako postoji problem onda je to možda u gledištima te dve osobe.
U skladu s ovim, ponekad greške koje pojedinci mogu imati u svojim gledištima na život, prema stvarima koje im se dešavaju i prema mogućim tokovima događaja, mogu uzrokovati da oni zamisle da se suočavaju s ogromnim problemom i da se osete nepotrebno opterećenim. S obzirom da se ponašaju u skladu s nekim neukim razumom koji je daleko od Kur'ana, mogu se koncentrisati na neke pogrešne mogućnosti u vezi sa ovim nesuglasicama. Iz ovog razloga, ako se musliman suočava s problemom u svom životu, onda bi on trebao posumnjati da to potiče od njegovog manjkavog gledišta na stvari i pokušati im prići iz drugačje perspektive.
Sve dok musliman ceni svaki događaj u skladu s moralom Kur'ana i procenjuje sve na osnovu kriterija koje je Bog dao u Kur'anu- uz Božije olakšanje i pomoć- postići će razumevanje koje će mu omogućiti da rješi sve što doživi- sve za što misli da pretstavlja problem.
Bog je objavio u Kur'anskim ajetima ove činjenice:
„U ovome je doista pokuka za ljude koji se budu Bogu klanjali“ (Sura Al-Anbiya: 106)
„... To je savet za onoga koji u Boga i u onaj svjet veruje – a onome koji se Boga boji, On će izlaz naći“ (Surat At-Talaq: 2)
