Treće Poglavqe: Strašna Alijansa Između Darvina I Fašizma

Krvava Alijansa Između Darvina I Hitlera

Hitler i wegova kwiga Moja borba u kojoj je postavio svoju ideologiju.

Nacizam je rođen u haosu Nemačke koji je nastao porazom u Prvom svetskom ratu. Vođa partije je bio quti i agresivni Adolf Hitler (Adolf Hitler). Rasizam je formirao osnovu Hitlerovog pogleda na svet. Hitler je verovao da je arijevska rasa, osnovni elemenat nemačke nacije, bila superiorna u odnosu na sve druge rase i da je morala da vlada nad wima. Sawao je da će arijevska rasa osnovati svetsko carstvo koje će trajati hiqadu godina.

Naučnu podlogu koju je Hitler našao za te rasističke teorije je bila Darvinova teorija evolucije.

Hitlerov najvažniji davalac ideja, rasistički nemački istoričar Hajnrih fon Triške (Heinrich von Treitschke), je bio pod velikim uticajem Darvinove teorije evolucije i zasnovao je svoja rasistička gledišta na darvinizmu. Imao je običaj da kaže, ";Nacije mogu jedino da se razviju nasilnim takmičewem kao što je Darvinov opstanak najsposobnijih;", i objavio je da je to značilo dugotrajan i neizbežan rat. Wegovo gledište je bilo da je, ";Osvajawe mačem način da se varvarizam privede civilizaciji i neznawe saznawu;". Mislio je: "Žute rase ne razumeju umetničke sposobnosti i političku slobodu. ;Sudbina crnih rasa je da služe belcima i da budu meta mržwe belaca za celu večnost...;" (43)

Dok je Hitler razvijao svoje teorije crpeo je inspiraciju, kao i Triške, od Darvina i naročito od Darvinove ideje o borbi za opstanak. Naslov wegove ozloglašene kwige Mein Kampf (Moja borba) je bio inspirisan idejom ove borbe za opstanak. Kao i Darvin, Hitler je dao neevropskim rasama status majmuna i rekao, "Oduzmite nordijske Nemce i ne ostaje ništa osim plesa majmuna". (44)

Na skupu partije 1933. u Nirnbergu, Hitler je izjavio da "Viša rasa potčiwava sebi nižu rasu... Pravo koje vidimo u prirodi i koje može da bude smatrano za jedino razumqivo pravo", jer je zasnovano na nauci. (45)

Hitler, koji je verovao u superiornost arijevske rase, je verovao da joj je ta superiornost data od strane prirode. U 'Mojoj borbi' je napisao sledeće:

Jevreji su formirali podqudsku suprotstavqenu rasu, predodređenu svojim biološkim nasleđem za zlo, kao što je ;nordijska rasa predodređena za plemenitost;... Istorija će doživeti vrhunac u novom hiqadugodišwem carstvu jedinstvene veličanstvenosti, zasnovane na novoj jasnoj hijerarhiji određenoj od strane same prirode. (46)

Hitler, koji je smatrao da su qudska bića visoko razvijene životiwe, je verovao da umesto da se dozvoli prirodnim silama i slučajnosti, jednom rečju slučaju, da kontroliše evoluciju, neophodno je preuzeti upravqawe razvojem qudske rase u sopstvene ruke. I to je bio krajwi ciq nacističkog pokreta. Da bi ostvarili taj ciq, prvi ciq je bio da odvoje, da izoluju, niže rase od arijevske rase, rase za koju su verovali da je superiorna.

Na tom mestu su nacisti krenuli na primewivawe darvinizma i uzeli su kao svoj primer "teoriju eugenike" koja sama ima svoje poreklo u darvinizmu.

Teorija Eugenike Je Zasnovana Na Darvinovim Idejama

Ernest Hekel

Teorija eugenike, koja se pojavila u prvoj polovini XX veka, je značila istrebqivawe bolesnih i hendikepiranih qudi i "poboqšawe" qudske rase povećawem broja zdravih pojedinaca. Po teoriji eugenike, na isti način na koji boqe vrste životiwa mogu da parewem proizvedu zdrave životiwe jedne sa drugima, tako isto qudska rasa može da bude unapređena na isti način.

Kao što se može očekivati oni koji su izneli program eugenike su bili darvinisti. Na čelo talasa eugenike u Engleskoj je došao rođak CCarlsa Darvina, Frensis Golton (Francis Galton), i wegov sin Leonard Darvin (Leonard Darwin).

Bilo je jasno da je ideja eugenike bila prirodan rezultat darvinizma. U stvari ovoj istini je davan naročit značaj u onim publikacijama koje su podržavale eugeniku, "Eugenika je čovekovo preuzimawe kontrole nad sopstvenom evolucijom", govoreno je.

Kenet Ludmirer (Kenneth Ludmerer), istoričar medicine na Univerzitetu u Vašingtonu, je napomenuo da je ideja eugenike stara koliko i Platonova 'Republika' (Republic) ali je takođe dodao da je darvinizam bio razlog za porast interesovawa u tu ideju u XIX veku:

...Savremena misao eugenike se javila samo u XIX veku. Pojava zanimawa za eugeniku tokom tog veka je imala višestruke korene. Najznačajniji je bio teorija evolucije, jer su ideje Frensisa Goltona o eugenici - a on je bio taj koji je stvorio izraz "eugenika" - bile direktan logički nastavak naučne doktrine koju je izneo wegov rođak CCarls Darvin. (47)

U Nemačkoj prva osoba koja je bila pod uticajem i koja je raširila eugeniku je bila čuveni evolucioni biolog Ernest Hekel (Ernst Haeckel). Hekel je bio blizak prijateq i pristalica Darvina. Da bi podržao teoriju evolucije, on je izneo tvrdwu o "rekapitulaciji" koja je predlagala da su embrioni različitih živih stvorewa ličili jedni na druge. Kasnije se ispostavilo da je Hekel falsifikovao podatke kada je iznosio tu tvrdwu.

Frensis Golton	Leonard Darvin

Dok je Hekel u jednu ruku činio naučne prevare te vrste, u drugu je iznosio propagandu eugenike. Predlagao je da bi novorođena hendikepirana deca trebala da budu ubijana i da bi to ubrzalo evoluciju društva. Otišao je čak daqe tvrdeći da bi leprozni i qudi sa rakom i mentalnim oboqewima trebali da budu bezbolno ubijeni, ili bi inače ti qudi bili teret društvu i usporavali bi evoluciju.

Američki istraživač Xorx Stajn (George Stein) je sumirao Hekelovu slepu vernost teoriji evolucije u svom članku u časopisu 'American Scientist' na sledeći način:

...(Hekel) je tvrdio da je Darvin bio u pravu... čovečanstvo je nesumwivo evoluiralo od životiwskog carstva. Tako je i na tom mestu preuzet fatalni korak u Hekelovom prvom velikom izlagawu darvinizma u Nemačkoj, društveno i političko postojawe čovečanstva je upravqano zakonima evolucije, prirodnim odabirawem i biologijom kako je jasno pokazao Darvin. Tvrditi drugačije bi bila primitivna praznoverica. (48)

Hekel je umro 1919. Ali su wegove ideje nasledili nacisti. Ubrzo pošto je Hitler došao na vlast zvanični program eugenike je započet.

Hitler je sažeo novu politiku u sledećim rečenicama:

U državi, obrazovawe uma i tela će igrati značajnu ulogu, ali qudsko odabirawe je podjednako važno... Država ima odgovornost proglašavawa za nesposobne za reproduktivnu svrhu svakog ko je očigledno bolestan ili genetički nepodoban... ;I mora da izvršava tu odgovornost nemilosrdno bez obraćawa pažwe na razumevawe ili na nedostatak razumevawa bilo koga. ... Zaustavqawe razmnožavawa telesno degenerisanih ili psihički bolesnih u periodu od samo 600 godina bi dovelo ... do poboqšawa u qudskom zdravqu koje teško može biti pretpostavqeno danas;. Ako se plodnost najzdravijih članova rase ostvari i planira rezultat bi bio rasa koja ... bi izgubila seme telesnog i duhovnog propadawa koje sada nosi. (49)

Stariji i bolesni qudi ubijani pod Hitlerovom politikom eugenike.

Kao neminovnost te Hitlerove politike, mentalno bolesni, hendikepirani, slepi od rođewa i oni sa genetičkim oboqewima u nemačkom društvu, su okupqani u posebne "sterilizacione centre". Ovi qudi su smatrani za parazite štetne čistoći i evolucionom napretku nemačke rase. Nešto kasnije su u stvari ti qudi koji su uklawani iz društva ;počeli da budu ubijani tajnom Hitlerovom naredbom;.

Osvajač zlatne medaqe na olimpijskim igrama u Berlinu 1936. Xesi Ovens, kome Hitler nije čestitao zato što je bio crnac.

Ta ubistva su predstavqena kao savršeno razumna i oni koji su prihvatani kao genetički inferiorni su opisivani kao "nekorisni" i prepreka razvoju nacije. Grupe ukqučujući različite rase i qude koji su viđeni kao niže rase su uskoro počeli da budu ukqučivani. Još kasnije i bolesni i stariji qudi, oni sa žuticom, oni sa ozbiqnim metalnim nedostacima, gluvi i nemi i čak oni sa fatalnim bolestima su bili ukqučeni. Pošto je crnački atletičar Xesi Ovens (Jesse Owens) osvojio četiri zlatne medaqe na olimpijskim igrama u Berlinu 1936, Hitler je, iako je čestitao svih takmičarima, odbio da čestita Xesi Ovensu i napustio je stadion. Neki evolucionisti su čak zastupali gledište da su žene evoluciono niže u odnosu na muškarce. Dr Robert Vartenberg (Dr Robert Wartenberg), kasnije istaknuti profesor neurologije u Kaliforniji, je pokušao da dokaže žensku inferiornost tvrdeći da one ne bi mogle da prežive da nisu 'zaštićene od strane muškaraca'. Zakqučio je da pošto slabije žene nisu eliminisane isto toliko brzo usled wihove zaštite, rezultat je bio sporija stopa evolucije i zbog toga prirodno odabirawe je mawe delovalo na ženama nego na muškarcima. Zasnovano na ovim mislima, ženama u nacističkoj namačkoj je otvoreno zabrawivano da se bave izvesnim profesijama. (50)

Za razvojem darvinizma i ideje eugenike, u Nemačkoj, "rasistički naučnici" su otvoreno zastupali ubijawe nežeqenih članova i delova populacije. Jedan od tih naučnika, Adolf Jost (Adolf Jost), "je izdao rani poziv za direktno medicinsko ubijawe u kwizi objavqenoj 1895, 'Pravo na smrt' (Das Recht auf den Tod). Jost je tvrdio da ";zbog zdravqa društvenog organizma, država mora da preuzme odgovornost nad smrću pojedinaca;". Adolf Jost je bio mentor Adolfu Hitleru, koji se pojavio na političkoj sceni skoro trideset godina kasnije. "Država mora da se postara da samo zdravi rađaju decu", rekao je Hitler. "Moraju se proglasiti nepodesnim za razmnožavawe svi oni koji su na bilo koji način vidqivo bolesni ili koji imaju nasleđeno oboqewe i prema tome mogu da ga prenose". (51)

Pod zakonom koji je donet 1933, 350 000 mentalno bolesnih qudi, 30 000 cigana i stotine crne dece je bilo sterilisano metodama kao što su kastracija, X zračewe, inekcije i električni šokovi u oblasti genitalija. Jedan nacistički oficir je rekao, "nacizam nije ništa drugo nego primewena biologija". (52)

Pored pokušaja da ubrzaju razvoj nemačke rase ubijawem i surovom politikom usmerenom prema nedužnim qudima, Hitler je takođe primewivao drugi uslov eugenike.

Plavi, muškarci i žene sa plavim očima, prihvaćeni kao predstavnici nemačke rase, su ohrabrivani da formiraju zajednice i da imaju decu. 1935. godine su ustanovqene posebne farme za razmnožavawe u tu svrhu. Te farme, u kojima su mlade devojke koje su odgovarale rasističkim kriterijumima bile postavqane, su često posećivane od strane SS jedinica. Nezakonita deca rađana na tim farmama su trebala da budu odgajana kao vojnici planiranog hiqadugodišweg nemačkog carstva.

Nacistička Arijevska Rasna Zabluda

Nacisti su ponovo koristili darvinističke koncepte da bi navodno dokazali superiornost arijevske rase. Darvin je predložio da kako su qudi evoluirali isto tako su i wihove lobawe postajale veće. Nacisti su odlučno prihvatili tu ideju i postavili zadatak merewa lobawa da bi pokazali da je nemačka rasa bila superiorna. U svim uglovima nacističke Nemačke vršena su poređewa koja su pokazivala da su nemačke lobawe bile veće od onih kod drugih rasa. Zubi, oči, kosa i druge odlike su procewivane evolucionim merama. Pojedinci za koje se nije našlo da odgovaraju nemačkim rasnim merama su trebali da budu istrebqeni u ime principa eugenike.

Hitler je skupqao plave, nemačke devojke sa plavim očima u kampu i obezbeđivao da budu zajedno sa SS oficirima. Na taj način je sawao o izgradwi superiorne rase.	DEVIJACIJA GOSPODARSKE RASE Nacistički oficiri, trenirani po evolucionim idejama, su tražili gospodarsku rasu merewem lobawa, noseva i čela.

Svo to ludilo je izvršavano u ime primene darvinističkih principa na društvo. Američki istoričar Majkl Grodin (Michael Grodin), autor kwige 'Nacistički doktori i nirnberški kod' (The Nazi Doctors and the Nuremberg Code), otkriva realnost na sledeći način:

Mislim da je ono što se dogodilo bilo da je postojalo savršeno slagawe nacističke ideologije i socijaldarvinizma i rasne higijene na način na koji se razvila na početku XX veka. (53)

Xorx Stain objašwava pitawe

Nacizam, bez obzira na to šta je sve drugo mogao da bude je bio krajwe prvi potpuno samosvesni pokušaj organizovawa političke zajednice na osnovu izričite biopolitike: ;biopolitike potpuno saglasne sa naučnim čiwenicama darvinističke revolucije;. (54)

CCuveni evolucionista Sir Artur Kejt komentariše o Hitleru sledeće:

;Nemački firer je evolucionista: svesno je pokušavao da usaglasi nemačku praksu sa teorijom evolucije. (55)

Autor kwige 'Darvin: pre i posle' (Darwin: Before and After), Robert Klark (Robert Clarke), je zakqučio, Adolf Hitler: "...je bio osvojen evolucionim učewem - verovatno još dok je bio dečak. Hitler je razmišqao... da će viša rasa uvek pobediti nižu". (56)

Kao i Hitler, Hajnrih Himler, koji je bio na čelu Gestapo-a i drugi nacistički oficiri su držali darvinistička gledišta i posedovali rasističke i nemilosrdne ideje do kojih je on doveo.

Politička filozofija nacističke Nemačke je uzela oblik pod uticajem tih Hitlerovih ideja.

Autor kwige 'Rasa i Rajh' (Race and Reich), Xozef Tenenbaum (Joseph Tenenbaum) je napomenuo da je politička filozofija Nemačke bila izgrađena na verovawu da su za evolucioni napredak bili kritični:

...Borba, odabirawe i opstanak najsposobnijih, sve napomene i opažawa koja su došla... od Darvina... ali su već obilno cvetala u nemačkoj društvenoj filozofiji XIX veka. ... Tako se razvila doktrina nemačkog prirođenog prava da vlada svetom na osnovu superiorne snage... odnosa "čekića i nakovwa" između Rajha i slabijih nacija. (57)

Adolf Hitler nije bio sam među nacističkim vođama u svom "ratu ideološke evolucije". Hajnrih Himler (Heinrich Himmler), koji je bio na čelu Gestapo-a "je izjavio da zakon prirode mora da uzme svoj pravac u opstanku najsposobnijih". U stvari, sve nacističke vođe su bile posvećene i evoluciji i nemačkom rasizmu, kao što su bili i većina nemačkih naučnika i industrijalista tokom tih mračnih godina. (58)

Hitlerova Mržwa Prema Religiji

Drugi razlog za veliku važnost koju je Hitler pridavao teoriji evolucije je wegovo viđewe teorije kao oružja protiv religijskog uverewa. Hitler je veoma mrzeo božanske religije. Moralne vrline kao što su saosećawe, milost i poniznost, koje su određivane božanskim religijama, predstavqale su veliku prepreku surovom i ratničkom arijevskom tipu kakav su nacisti želeli da stvore. Iz tog razloga kada su jednom nacisti došli na vlast 1933. pokušali su da okrenu nemačko društvo nazad ka svojim starim paganskim verovawima. Kukasti krst, simbol starih paganskih kultura, je bio znak tog povratka. Nacističke ceremonije održane u svim uglovima Nemačke su bili povratak drevnih paganskih rituala. Ideja evolucije, nasleđe paganskih kultura, se iz tog razloga uklapalo veoma dobro sa ideologijom nacizma. Hitler je jedanput otkrio svoj stav prema hrišćanstvu kada je otvoreno izjavio da je religija:

...organizovana laž (koja) mora biti uništena. Država mora da ostane apsolutni gospodar. Kada sam ja bio mlađi, smatrao sam da je bilo neophodno izvršiti (razarawe religije)... dinamitom. Od tada sam shvatio da ima prostora za finije delovawe... Konačno stawe mora da bude... u stolici Svetog Petra, senilni službenik; gledajući prema wemu nekoliko zlih starijih žena... Mladi i zdravi su na našoj strani... Naši qudi su ranije uspevali da žive sasvim dobro bez te religije. Imam šest divizija SS qudi koji su potpuno nezainteresovani za religijska pitawa. (59)

Danijel Gasman (Daniel Gasman) je otkrio razloge za Hitlerovu mržwu prema religiji u svojoj kwizi 'Naučna osnova nacionalsocijalizma' (The Scientific Origins of National Socialism):

Hitler je naglašavao i iznosio ideju biološke evolucije kao najistaknutije oružje proti tradicionalne religije i iznova je osuđivao hrišćanstvo zbog svog protivqewa predavawa evolucije... Za Hitlera, evolucija je bila simbol moderne nauke i kulture. (60)

Skupovi nacista su podsećali na drevne paganske ceremonije. Kukasti krst koji je Hitler koristio je bio simbol koji je pripadao starim paganskim kulturama.

U stvari, osnovni uzrok nebrojnih katastrofa koje je svet doživeo u XX veku je bio karakter takvih qudi kao što je bio Hitler i nacisti koji nisu imali nikakvu religiju. Ti qudi koji su negirali postojawe Boga i verovali da su qudska bića evoluirala da bi postali razvijene životiwe, su videli sebe kao bez prepreka, bez odgovornosti prema bilo kome. Pošto se nisu bojali Boga i prema tome nisu poznavali granice svoje nemoralnosti i surovosti i iz tog razloga su nemilosrdno ubili milione qudi. Poteškoće i patwe koje će postojati u društvu bez religije se jasno mogu videti na primeru Hitlera. I ne samo Hitlera: kao što ćemo videti kasnije poznato je da su Staqin, Mao, Pol Pot, Franko, Musolini i drugi koji su utopili XX vek u krv bili potpuno otuđeni od religije. Lekcija naravno treba da bude izvučena iz noćne more koja dolazi iz nedostatka religije.

The swastika Hitler used was a symbol belonging to old pagan cultures.

Dok oni koji se boje Tvorca i žive moralno uvek donose mir, smirenost, sigurnost, obiqe i prosvetqena vremena društvu. Qudi odani religiji Tvorca nikada ne remete mir bilo gde u svetu, suprotno tome oni uvek ohrabruju samilost, milosrđe, prijateqstvo, vernost i saradwu.

Fotografije pokazuju stawe qudi tokom Drugog svetskog rata.	Posteri iz Hitlerovog vremena su simbolizovali ubijawa koja su vršena u wegovo ime.

Hitler je bio uzrok ubijawa miliona qudi i ostavqawa miliona qudi bez kuća i samima sebi. Wegova nehumana ideologija je zasnovana na Darvinovim tezama o superiornim i nižim rasama. I nije oklevao da ubije one koje je video kao niže rase.

Ove slike sumiraju patwu, strah, teror i bol koji su Hitler i oni koji su delili wegova gledišta nanosili čovečanstvu. Darvinizam koji je bio prvenstveni izvor te noćne more, još uvek nastavqa da nanosi patwu čovečanstvu širom sveta.

Katastrofe Koje Je Prouzrokovao Darvinista Fašista Musolini

Na isti način na koji je Hitler odredio svoju politiku primenom darvinizma, isto tako je i wegov savremenik i saveznik Benito Musolini (Benito Mussolini) iskoristio darvinističke tvrdwe i koncepte da bi zasnovao Italiju na imperijalističkim i faštističkim osnovama.

Musolini je bio u potpunosti darvinista, koji je verovao da je nasiqe bilo pokretačka sila u istoriji i da je rat doveo do revolucije. Za wega, "odbijawe Engleske da pokrene rat je samo obezbeđivalo evoluciono propadawe britanske imperije". (61)

Na naslovnoj strani časopisa 'Narod Italije' (Il Popolo d'Italia), koji je on osnovao uz finansijsku pomoć francuske vlade, je izneo frazu, "Onaj koji ima čelik takođe ima i hleb". Drugim rečima govorio je qudima da ako žele da mogu da napune svoje stomake moraju da imaju moć da se upuste u rat.

Musolini je izabrao sekiru kao simbol fašizma i fašističke partije.

Zato što je sekira bila simbol rata, nasiqa, smrti i masakra.

Musolinijevo ponašawe, agresivno i sklono nasiqu kao i kod svakog fašiste, je opisano u kwizi Denisa Mak Smita (Denis Mack Smith). U svojoj kwizi Smit je izjavio da je jedno od Musolinijevih nepromenqivih uverewa bilo agresija i wegov osnovni instikt je bio pribegavawe nasiqu. (62)

Kao i drugi darvinisti fašisti, Musolinijeva ratna, agresivna i zlostavqačka politika je dovela do toga da mnogi qudi budu masakrirani, ostavqeni bez doma i porodice i do toga da zemqe budu svedene na ruševine. Nasiqe i zlostavqawe je bilo primewivano, od strane crnokošuqaša, ne samo u sopstvenoj zemqi, već i u drugima takođe. 1935. godine on je okupirao Etiopiju, a do 1941. je istrebio 15 000 qudi. Nije odlagao da podupre i opravda svoju okupaciju Etiopije darvinističkim rasističkim gledištima. Po Musoliniju Etiopqani su bili inferiorni jer su bili crna rasa i vladawe nad wima od strane superiorne rase kao što su Italijani bi trebalo da im predstavqa čast.

U drugu ruku on je nastavio zlostavqawe muslimana koje je počelo sa italijanskom okupacijom Libije 3. oktobra 1911. godine i povećalo napade usmerene protiv muslimana. Okupacija se završila tek posle Musolinije smrti sporazumom načiwenim 10. februara 1947. Tokom tog perioda 1,5 milion muslimana je bilo ubijeno a stotine hiqada je raweno.

Musolinijevi odredi smrti, crnokošuqaši.

Musolini, koji je ostao upamćen u istoriji po svojoj nemilosrdnosti i zlostavqawu, je opisao fašizam koji je podržavao i uveo u praksu u govoru:

Fašizam nije više oslobađawe već tiranija, nije više čuvar nacije već odbrana privatnih interesa. (63)

Kao što smo videli u primerima Hitlera i Musolinija, fašizam gde su jaki i surovi bili u pravu i superiorni i gde je jedini način za uspeh i razvoj bila brutalna sila, agresija, nasiqe i rat, je bio primena Darvinovih tvrdwi da "jaki žive, slabi umiru", i doveo je do patwe miliona qudi.

Slike Etiopqana, zlostavqanih od strane Musolinija.

Fašista Franko I Zlostavqawe Koje Je Pokrenuo U Španiji

Još jedan fašistički ugwetavač koji je pretvorio XX vek u jezero krvi je bio Franko. On je organizovao pokret "falangi" u Španiji uz pomoć darvinista fašista Hitlera i Musolinija i doneo veliku patwu i zlostavqawe naroda Španije. Franko je uvukao svoj narod u građanski rat, okrećući brata protiv brata, oca protiv sina.

Tokom španskog građanskog rata je u proseku oko 250 qudi na dan bilo ubijano u Madridu, 150 u Barseloni i 80 u Seviqi. Neka ubistva su vršena zabijawem eksera u glave qudi. Nemilosrdni masakri su se odigravali širom zemqe. U malom planinskom selu severno od Madrida, na primer, 31 seqan je uhapšen zato što nije glasao za Franka i od wih je 13 odvedeno iz sela i ubijeno sa strane puta. Fašisti su ušli u grad sa populacijom od 11 000 stanovnika u blizini Seviqe i ubili više od 300 qudi. Kao rezultat nasilnih događaja koji su se odigravali na taj način ubijeno je oko 800 000 qudi tokom građanskog rata a još 200 000 qudi je pogubqeno Frankovom naredbom. Milioni su povređeni ili osakaćeni.

CClan parlamenta koji je govorio protiv Musolinija je bio kindapovan i ubijen usred dana. Slika pokazuje uklawawe tela člana parlamenta iz šume gde je kasnije pronađeno.

Franko Je Dao Hitleru Celu Populaciju Jednog Sela Za Testirawe Wegovog Oružja!

Najveće pristalice fašiste Franka u građanskom ratu su bili Hitler i Musolini. Franko nije ostavio podršku svojih saveznika nenagrađenom:

Načinio je jedan od najsurovijih dogovora u istoriji, dajući male gradove kao što je Gernika nacistima kao poklon da bi mogli na wima da testiraju svoje oružje.

U jutro 5. maja 1937. godine, qudi malog grada Gernike su se probudili suočeni sa smrću koju su doneli veliki bombarderi i tone bombi, nova čuda nacističke tehnologije. Mali grad je bio napušten od strane Franka nacističkim avionskim testovima. (64)

Ovaj događaj je bio samo jedan od proizvoda iskrivqene filozofije koja je smatrala qudska bića za laboratorijske životiwe. Ta filozofija, koja je ostavila hiqade qudi da umru samo da bi se testiala moć svog oružja i koja je obogaqila, ranila i mučila hiqade drugih, još uvek živi pod različitim maskama. To će se nastaviti sve dok darvinistička filozofija i slična zlostavqawa koja vide qudska bića kao vrstu životiwe i rat kao najefektivnije sredstvo napretka opstaju.

Nije bilo milosti čak ni za decu u španskom građanskom ratu čiji je Franko bio uzrok. Qudi su odvođeni iz svojih kuća bez razloga i streqani. Nedužni qudi su ubijani, osakaćivani i gubili su svoje porodice i voqene. Ovo je sve bio odraz fašističke nemilosrdnosti na dnevni život.

Pripremna Uloga Darvinizma U Prvom I Drugom Svetskom Ratu

German planes

U svojoj kwizi 'Evropa posle 1870' čuveni britanski profesor istorije Xejms Xol objašwava da je jedan od faktora koji je doveo do izbijawa Prvog svetskog rata bio verovawe evropskih vođa tog vremena u darvinističke ideje:

Videli smo kako su darvinističke ideje imale veliki uticaj na ideologiju imperijalizma na kraju XIX veka, ali je važno shvatiti koliko je bukvalno učewe o borbi za opstanak i o opstanku najsposobnijih uzeto od strane većine evropskih vođa u godinama koje su prethodile Prvom svetskom ratu. Austrougarski šef države, na primer, Franc Baron Konrad fon Hecendorf (Franz Baron Conrad von Hoetzendorff), je pisao u svojim memoarima posle rata:

"Filantropske religije, moralna učewa i filozofske doktrine su svakako ponekad mogle da služe za slabqewe borbe za opstanak čovečanstva u svom prostom obliku, ali nikada neće uspeti u wenom uklawawu kao pokretačkog motiva sveta... Ona je u saglasnosti sa velikim principom da su katastrofe svetskog rata nastale kao rezultat pokretačkih sila u životima država i qudi, kao oluja koja po svojoj prirodi mora da isprazni samu sebe".

Leva strana. Situacija u Londonu, bombardovanom od strane nemačkih aviona u Drugom svetskom ratu.

Viđeno protiv ovakve vrste ideološke osnove, Konradovo insistirawe na potrebi za preventivnim ratom da bi se sačuvala austrougarska monarhija postaje razumqivo.

Videli smo takođe kako ova gledišta nisu ograničena na vojne cifre i da se Maks Veber (Max Weber) na primer duboko zanimao za međunarodnu borbu za opstanak. Ponovo Kurt Rajcler (Kurt Riezler), lični asistent i poverenik nemačkog kancelara Teobalda fon Betman-Holvega (Theobald von Bethmann-Hollweg), je napisao 1914.: "Večno i apsolutno neprijateqstvo je suštinski svojstveno odnosima između qudi; i neprijateqstvo koje opažamo svuda... nije rezultat nastranosti qudske prirode već je suština sveta i izvor samog života". (65)

Ratovi XX veka su doneli veliko razarawe qudima.

Fridrih fon Bernardi (Friedrich von Bernhardi), general u Prvom svetskom ratu i nemački socijaldarvinista, je takođe bio jedan od tih vođa. "Rat" objavio je Bernardi "je biološka neophodnost"; "to je neophodno kao borba elemenata prirode"; on "daje biološku opravdanu odluku, pošto se wegove odluke zasnivaju na samoj prirodi stvari". (66)

Kao što smo videli, Prvi svetski rat se javio zato što su evropski mislioci, generali i vođe koje su videle rat, prolivawe krvi, patwu i zadavawe patwe kao vrstu "razvoja" i kao nepromenqiv zakon prirode. Ideološko nadahnuće koje je dovelo tu celu generaciju do propasti sa tim potpuno pogrešnim idejama ne predstavqa ništa drugo nego Darvinovi koncepti "borbe za život" i "povlašćenih rasa". Dve godine pošto je Bernadi izrekao te reči, Prvi svetski rat, koji je trebao da donese biološki razvoj (!) je počeo, ostavqajući za sobom osam miliona mrtvih, stotine gradova u ruševinama i milione rawenih, obogaqenih, beskućnika i nezaposlenih. Koreni nacističkog rata, koji je počeo 21 godinu kasnije i ostavio nekih 50 miliona mrtvih takođe leži u darvinizmu.

Hitler je često imao običaj da povezuje svoje politike rata i genocida sa darvinizmom. Video je rat ne samo kao sredstvo za eliminisawe slabijih rasa, već takođe i kao silu za odstrawivawe slabijih članova gospodarske rase. Nacistička Nemačka je hvalila rat delom zbog tog razloga, jer je u svom iskrivqenom mišqewu rat bio osnovni korak za napredak rase.

Evolucionista A. E. Vigam (A. E. Wiggam) je objasnio "verovawe da rat razvija qude", na kome je Hitler zasnovao svoju politiku, u kwizi objavqenoj 1922. godine:

...U jednom periodu čovek je imao jedva nešto malo više mozga od svojih čovekolikih rođaka, majmuna. Ali, ;šutirawem, ujedawem, borbom... i nadmudrivawem neprijateqa i čiwenicom da su oni koji nisu imali dovoqno razuma i snage da to učine bili ubijani, mozak čoveka je postajao ogroman; i dobio i mudrost i sposobnost ako ne u veličini... (67)

Darvinistički diktatori i despoti, koji su verovali da će rat dovesti do napretka čovečanstva, su pretvorili XX vek u jezero krvi. Oni su raširili zlostavqawe do svih uglova sveta.

Hitler je izvlačio podršku od evolucionista kao što je bio Vigam i video rat kao obavezu za one koji su želeli da prežive. On je to otvoreno izrazio u Mojoj borbi:

Ceo prirodni svet je moćna borba između snage i slabosti - večna pobeda jakih nad slabima. Ne bi bilo ničega sem propadawa u celoj prirodi kada to ne bi bilo tako. Onaj koji želi da živi mora da se bori. Onaj koji ne želi da se bori u ovom svetu gde je stalna borba zakon života, nema prava da postoji. Misliti drugačije znači "uvrediti" prirodu. Nesreća, beda i bolesti su wen odgovor. (68)

VIJETNAMSKI RAT Vijetnamski rat, u kome je više od milion qudi ubijeno ili raweno na obe strane i koji je ostavio mnogo qudi da pate. Štaviše, mnogi od tih qudi su primorani da kreću u rat hiqadama miqa od svojih domova.

Kada je darvinistička tvrdwa da jaki ostaju posle borbe za opstanak i da se vrsta razvija ovim načinom počela da se primewuje na qudska društva, ratovi su takođe počeli da budu smatrani kao neophodnost za razvoj čovečanstva. Na primer, Hitler je pripisao veličinu Nemačke eliminaciji ratom svojih slabijih članova tokom vekova. Iako Nemcima rat nije bio stran ovo novo "naučno" opravdawe je bila sila za podupirawe svoje ratnih politika.

Na drugom mestu, Hitler je tvrdio, ";qudska civilizacija kakvu poznajemo ne bi postojala da nema neprekidnog rata;". (69)

Hekel je predložio po pitawu rata, da divqačke metode Spartanaca, jedne od gradova-država koje su sačiwavale drevnu Grčku, treba da budu primewene. Pisao je da su "ubijawem sve sem 'savršeno zdrave i jake dece' Spartanci 'neprestano bili odlične snage i živosti"'. (70)

Otac pokazuje južnovijetnamskim trupama svoje dete, koje je ubijeno dok su vladine sile gonile gerilce Vijet Konga.s

Na rat je gledano kao na "nezamenqivi regulator" populacija širom Evrope, i ne samo u Nemačkoj. "Da nije rata", nemački socijaldarvinista Fridrih fon Bernardi piše, "Verovatno bi niže i degenerisane rase prevazišle zdrave i mladalačke svojim bogatstvom i brojem. Proizvodna važnost rata leži u tome, da on prouzrokuje odabirawe i prema tome rat postaje biološka neophodnost". (71)

BOSNIA AND KOSOVO The recent experiences in Bosnia and Kosovo must never be forgotten. The lack of sympathy for innocent people killed because they were Muslims or from a different culture or race, the failure to extend a helping or compassionate hand, and the oppression of innocent people in the middle of Europe for years openly reveal the dominant immorality and lack of compassion in the 20th century.

Kao što smo videli iz dosadašweg opisa, Hitler i nacistički ideolozi koji su ga podržavali su videli rat kao neophodnost sa inspiracijom koju su izvlačili iz darvinizma. I primenom te neophodnosti oni su doneli različite bede sopstvenim qudima i drugim qudima celog sveta. Sa te tačke gledišta potpuno je korektno identifikovati CCarlsa Darvina kao jednog od onih koji su prvenstveno odgovorni za patwe koje su proživqene u Drugom svetskom ratu.

Profesor dr Xeri Bergman (Dr Jerry Bergman) prikazuje efekat darvinizma na Drugi svetski rat:

CCiwenice su veoma jasne da su darvinističke ideje imale ogoroman uticaj na nemačku misao i praksu... U stvari, darvinističke ideje su imale ogroman uticaj na izazivawe Drugog svetskog rata, gubitak 40 miliona života i na štetu od oko 6 biliona dolara. CCvrsto ubeđen da je evolucija bila tačna, Hitler je video sebe kao savremenog spasioca čovečanstva... Odgajajući superiornu rasu, svet bi gledao na wega kao na čoveka koji je podigao čovečanstvo na viši nivo evolucije. (72)

RAT U KOREJI Rat u Koreji, koji je trajao između 1950. i 1953, doneo je veliku štetu nedužnim qudima, starima i deci. Qudska bića su postala dovoqno surova da obaspu bombama nedužne qude bez i da trepnu.

Naravno bilo je bezrojnih ratova u svetu i pre nego što je Darvin izneo svoju teoriju. Ali usled efekata svoje teorije, ratu je po prvi put dato lažno odobrewe nauke. Maks Nordau (Max Nordau) je skrenuo pažwu na Darvinovu negativnu ulogu po pitawu ratova u članku nazvanom 'Filozofija i moral rata' (The Philosophy and Morals of War), koji je ustalasao Ameriku:

Xakarta DTokom majskog ustanka u Xakarti gradska mrtvačnica je bila puna mrtvih qudi. U borbama koje su se odigravale u zemqi gradovi su uništavani i kola paqena. .

;Najveći autoritet svih zastupnika rata je Darvin;. Od kada je teorija evolucije objavqena, oni mogu da pokriju svoj prirodni varvarizam Darvinovim imenom i da proglase svoje najdubqe krvoločne instikte za posledwu reč nauke. (73)

SEVERNA IRSKA Slomqeni qudi žive u strahu i bedi, a ulice su razorene kao rezultat terorističkih napada u decenijama dugim sukobima između Velike Britanije i Irske republikanske armije.en Great Britain and the Irish Republican Army. The top picture shows the situation in 1972; the picture to the side that in 1986.

Nije slučajno da je XX vek video najkrvavije ratove koje svet poznaje, pošto je došao posle XIX veka, koji je bio formiran idejama takvih materijalističkih ideologa kao što su Darvin, Marks i Frojd. Darvinizam je spremio teorijsko i takozvano naučno tlo koje će se završiti u ratu, a despoti koji su videli rat nezamenqivim za rast čovečanstva su ubili ukupno 60 miliona qudi u oba svetska rata.

There are only grounds against those who wrong people and act as tyrants in the earth without any right to do so. Such people will have a painful punishment. (Surat ash-Shura: 42)

LIBERIJA CCesto viđewe scene nasiqa u domaćim okršajima.

Neonacisti

Fašizam još uvek preživqava. Napadi i narušavawa mira od strana neonacističkih grupa, naročito u Nemačkoj, često se pojavquju. Neonacisti, koji hvale Darvina na svojim stranicama na internetu su neprijateqi Turaka.

CCak iako fašističke vođe kao što su Hitler i Musolini i nacističke organizacije povezane sa wima (SA, SS i Gestapo) ili Musolinijevi "crnokošuqaši" danas izgledaju kao stvar prošlosti, neonacističke organizacije koje slede wihove ideje su i daqe aktivne. Skorašwih godina naročito, rasistički i fašistički pokreti su se ponovo probudili u mnogim evropskim zemqama. Na čelo tih pokreta dolaze neonacisti u Nemačkoj.

Neonacisti se sastoje od nezaposlenih huligana, zavisnika od droge i krvožednih tipova i poseduju sve odlike fašističkog mentaliteta. Jedan novinski članak o neonacistima pokazuje koliko su oni privučeni krvqu i nasiqem:

Krv, čast i fanatizam... Moguće je sažeti vrednosti članova fašističke grupe Olimpija u samo te tri reči. Danas organizacija ima 35 000 članova. I u svim wihovim očima se može videti neobična žeqa da se uzdignu. (74)

Neonacisti su bili pod uticajem istih darvinističkih shvatawa kao i wihovi "velikani", Hitler i drugi nacistički lideri. Na stranama interneta koje su postavili za nacističku i rasističku propagandu može se doći do Darvinovih reči i hvaqewa Darvina, jer Darvin daje podršku svim neonacističkim pokretima i idejama. Na svojim stranama, prema tome, iznose darvinizam kao teoriju koja mora biti prihvaćena, bez osećawa potrebe za bilo kakvim čiwenicama.

Neonacisti su izvršili napad usmeren protiv Turaka u gradu Mulnu 1992.

Napadi i ubistva koja neonacisti izvršavaju su potpuno surovi. Neonacisti uživaju u spaqivawu qudi, wihovom zaplašivawu i mučewu male dece, a Turci su jedna od wihovih glavnih meta. Neonacisti otkrivaju svoju mržwu i neprijateqstvo prema Turcima u svakom uglu svojih strana interneta i pokazuju tu mržwu na delu. Ova izjava o Turcima se pojavila na jednom neonacističkom sajtu:

Na primer, da je danas u mojoj moći, voleo bih da vidim veliki deo Turaka u gasnim komorama. (75)

Ime na kome neonacisti zasnivaju svoje neprijateqstvo prema Turcima je ponovo CCarls Darvin. Neonacisti misle da obezbeđuju takozvano naučno objašwewe za svoju mržwu prema Turcima davawem izvoda iz Darvinovih lažnih i neinteligentnih tvrdwi u vezi wih. Na posledwoj strani ovog poglavqa možete videti neke neonacističke sajtove na internetu koji hvale Darvina i pokazuju vrstu stvari koje imaju da kažu o turskoj naciji.

Neonacističko nasiqe usmereno protiv Turaka i drugih qudi je nedavno bilo u usponu. Turske novine 'Sabah' za 12. avgust 2000. daju listu neonacističkih napada tokom leta 2000. godine:

◉ U junu, prozori xamije El Rahman u gradu Geri u Turingenu su razbijeni.

◉ Molotovqevi kokteli su bacani na tursku xamiju u malom gradu Epingenu u Baden-Virtenbergu.

◉ Molotovqev koktel je bačen na Zelenu xamiju u Utersen četvrti u Pinebergu.

◉ Zgrada u kojoj su živeli Turci je zapaqena u Memingenu.

◉ U Boholtu turski kafić i zgrada u kojoj su živeli Libanci je zapaqena. CCetrnestoro qudi je raweno, jedan ozbiqno.

◉ U istočnonemačkom gradu Hemnicu beba jedne iračke porodice stara sedam meseci je bačena na zemqu. Bebino lice je povređeno kada je udarilo u beton. (76)

Odigravali su se veoma nezgodniji incidenti u nedavnoj prošlosti. Uzimajući Darvinovo neprijateqstvo prema Turcima kao svoj vodič, neonacisti su organizovali napad na Turke u Mulnu u novembru 1992. Novine su opisale ovaj napad kao, "najkrvaviji rasistički napad u nemačkoj istoriji posle nacističkog doba". Napadi ove vrste su često viđeni u narednim godinama. Vatre su paqene u turskim domovima, Turci su prebijani i povređivani. Kao i u Nemačkoj, slični napadi su se odigrali i u Holandiji. U jednom napadu usmerenom prema Turcima žena i weno petoro dece su ubijeni. Qudi koji su učestvovali u maršu žalosti koji je održan su primili preteća pisma sa kukastim krstovima na wima.

Ovi incidenti su samo deo rasističkih napada protiv Turaka. Napadi i ubistva od strane ovih fašističkih grupa, naslednika Darvina i fašista kao što je Hitler, se i daqe nastavqaju. Zakonske mere neće biti dovoqne da se zaustave ovi nehumani napadi tih grupa. Siguran način da se oni zaustave je pokretawe ozbiqnog ideološkog rata pored zakonskih mera. Nečuvenosti koje izvršavaju ti qudi koji vide rasizam kao zakon prirode se neće zaustaviti dok se darvinističke ideje ne obore kao nauka.

Neonacističke internet strane. Na ovim stranama neonacisti, koji slave Darvina, usmeravaju uvrede i pretwe ka Turcima.

1.'Stern' (broj: 37/1992) 2. 'Stern' (broj: 40/1992) 3. Time, 27 April 1998

1. Stern, No.40, 1992 2. Neo Nazis 3. Stern, No.30, 1999