Peto Poglavqe: Kapitalizam i borba za opstanak u ekonomiji

Izraz kapitalizam znači vladavina kapitala, slobodan i neograničen ekonomski sistem u potpunosti zasnovan na profitu i u kome je društvo u takmičewu u okviru tih kriterijuma. Postoje tri značajna elementa u kapitalizmu: individualizam, takmičewe i stvarawe profita. Individualizam je značajan u kapitalizmu, jer qudi vide sebe ne kao deo društva, već kao "pojedince" koji stoje sami na sopstvenim nogama koji moraju da se provlače sopstvenim naporima. "Kapitalističko društvo" je arena u kojoj se pojedinci takmiče međusobno pod veoma teškim i surovim uslovima. To je arena upravo onakva kakvu je opisao Darvin, u kojoj samo jaki opstaju, u kojoj su slabi i nemoćni slomqeni i istrebqeni i u kojoj gospodari surovo takmičewe.

Po logici na kojoj je kapitalizam zasnovan, svaki pojedinac - a to može da bude osoba, kompanija ili nacija - mora da se bori jedino za sopstveni razvoj i napredak. Najznačajniji kriterijum u tom ratu je proizvodwa. Najboqi proizvođači opstaju, slabi i nesposobni se eliminišu i nestaju. Sa takvim oblikom sistema, zaboravqeno je da su oni koji su eliminisani u ogorčenoj borbi, oni koji su slomqeni i koji su pali u bedu, "qudi". Ono što se vidi kao vredno pažwe nisu qudska bića, već ekonomski razvoj i roba, proizvod tog razvoja. Iz tog razloga kapitalistički mentalitet ne oseća nikakvu moralnu odgovornost ni savest za osobu koju gazi i na koju se pewe i koja mora da živi u velikoj poteškoći. To je darvinizam primewen u praksi u društvu na ekonomski način.

Herbert Spenser

Predlažući da je neophodno ohrabriti takmičewe u svim oblastima društva i objavqujući da je neophodno ne obezbediti nikakve mogućnosti ili podršku slabima u bilo kojoj oblasti, od zdravqa do ekonomije, najistaknutiji teoretičari socijaldarvinizma su pripremili "filozofsku" i "naučnu" potporu kapitalizmu. Na primer, po Tilu (Tille), najistaknutijem predstavniku darvinističko-kapitalističkog mentaliteta, velika je greška pokušati sprečiti bedu pomagawem "poraženim klasama", jer bi to značilo mešawe u prirodno odabirawe koje je proizvelo evoluciju. (119)

Po gledištu Herberta Spensera, glavnog teoretičara socijaldarvinizma, koji je uveo principe darvinizma na život u društvu. Ako je neko siromašan onda je to wegova greškač niko ne sme da pomogne toj osobi da ustane. Ako je neko bogat, čak iako je stekao svoje bogatstvo nemoralnim sredstvima, to je wegova sposobnost. Iz tog razloga, bogati čovek opstaje dok siromašni nestaje. To je gledište koje skoro preovlađuje u potpunosti u današnjim društvima i koje je rezultat darvinističko-kapitalističkog morala.

Spenser, koji je branio taj moral, je završio svoj rad 'Društvena statistika' (Social Statistics) 1850. i koji se suprotstavio svim sistemima pomoći koje je nudila država, predostrožnostima za zaštitu zdravqa, javnim školama i obaveznom vakcinisanju. Jer je po socijaldarvinizmu, društveni red nastao iz principa opstanka najjačih. Podržavanje slabih i dozvoqavanje da oni preživqavaju je bilo kršewe tih principa. Bogati su bogati jer su boqe prilagođenič neke nacije vladaju drugima, jer su superiorne u odnosu na wih, neke rase potpadaju pod jaram drugih, jer su te druge inteligentnije od wih. Spenser je primenio doktrinu na qudska društva osvetom: "Ako su dovoqno sposobni da žive, oni žive i dobro je što žive. Ako nisu dovoqno sposobni da žive, umiru i najboqe je da umru". (120)

Grejam Samner (Graham Sumner), profesor političkih i društvenih nauka na Jejl univerzitetu, je bio predstavnik socijaldarvinizma u Americi. U jednom wegovom delu je sabrao svoje misli o qudskim društvima na sledeći način:

...Ako podignemo jednog čoveka moramo da imamo tačku oslonca, tačku reakcije. ;U društvu to znači da da bi podigli jednog čoveka naviše guramo drugog nadole;. (121)

Ričard Milner (Richard Milner), stariji urednik časopisa 'Natural History Magazine' Američkog muzeja prirodwačke istorije piše:

Jedan od vodećih predstavnika socijaldarvinizma, Vilijam Grejam Samner sa Prinstona, je smatrao da su milioneri 'najsposobniji' pojedinci u društvu i da su zaslužili svoje privilegije. Oni su bili "prirodno odabrani u ogledu takmičewa". (122)

QUDI SPAVAJU NA ULICAMA Siromašni qudi ostavqeni na ulicama u bogatoj i udobnoj zemqi...

Kao što se vidi iz ovih izjava, socijaldarvinisti su koristili Darvinovu teoriju evolucije kao "naučni" komentar o kapitalističkim društvima. Kao rezultat toga, qudska bića su počela da gube takve koncepte, koje je religija donosila sa sobom, kao što su međusobna pomoć, čovekoqubqe i saradwa i umesto tih vrlina su davali značaj sebičnosti, lukavosti i oportunizmu. Po jednom od najznačajnijih teoretičara socijaldarvinizma, američkom profesoru E. A. Rosu (E. A. Ross),

"Hrišćanski kult milosrđa kao sredstva milosti je formirao sklonište pod kojim su se idioti i kreteni skrivali i množili". Opet po Rosovom gledištu, "država skupqa gluvoneme pod svoju zaštitničku ruku i rasa gluvonemih je u procesu formirawa". Odbacujući sve to jer to sprečava prirodni evolucioni napredak, Ros je objavio da je "najkraći put za pretvarawe ovog sveta u raj ostavqawe onih koji su skloni da toliko žure svom paklenom odredištu sopstvenom tempu". (123)

Kao što smo videli, darvinizam formira filozofsku osnovu svih tih kapitalističkih ekonomskih sistema u svetu i političkih sistema koji se oblikuju na osnovu wih.

Zbog toga su najveće pristalice socijaldarvinizma bili vlasnici kapitala. Rast jakih gažewem slabih i praćewe ekonomske politike koja je veoma udaqena od osećawa milosti, pomoći i saosećawa više nisu bili osuđivani jer je prihvaćeno da je takvo ponašawe bilo u saglasnosti sa "naučnim objašwewima" i "zakonima prirode".

Po Ričardu Hofstederu (Richard Hofstadter), autoru kwige 'Socijaldarvinizam u američkoj misli' (Social Darwinism in American Thought) železnički magnat CCensi Dipu (Chauncey Depew) iz XIX veka, je tvrdio da su qudi koji su sticali slavu, bogatstvo i moć u Wujorku predstavqali opstanak najsposobnijih, pomoću "superirone sposobnosti, predviđawa i prilagodqivosti". (124)

Drugi železnički baron, Xejms X. Hil (James J. Hill), je tvrdio da je "bogatstvo železničkih kompanija određeno zakonom opstanka najsposobnijih". (125)

U svojoj biografiji Endrju Karnegi (Andrew Carnegie), drugi veliki vlasnik kapitala u Americi, izražava svoje verovawe u evoluciju sledećim rečima, "Pronašao sam istinu evolucije". (126)

Na drugom mestu napisao je sledeće reči:

;(Zakon takmičewa) je ovde: ne možemo da ga izbegnemo; nije pronađena zamena za wega; i dok zakon ponekad može da bude težak prema pojedincu, najboqi je za rasu, jer ;osigurava opstanak najsposobnijih u svakoj oblasti;. (127)

U svom članku 'Darvinove tri greške' (Darwin's Three Mistakes), evolucioni naučnik Kenet J. Hsju (Kenneth J. Hsu), otkriva darvinističke misli američkih najistaknutijih kapitalista:

Darvinizam je takođe korišćen u odbrani takmičarskog individualizma i wegove ekonomske posledice laissez-faire kapitalizma u Engleskoj i u Americi. Endrju Karnegi je napisao da je "zakon takmičewe, bio dobroćudan ili ne, tu; ne možemo da ga izbegnemo". Rokfeler (Rockefeller) je otišao korak daqe kada je tvrdio da je "rast velikog biznisa prosto opstanak najsposobnijih; to je prosto izvršavawe zakona prirode". (128)

Veoma je zanimqivo da američke fondacije kao što su Rokfelerova fondacija i Karnegi institut, osnovane od strane velikih kapitalističkih dinastija kao što su Rokfeler i Karnegi, daju značajnu finansijsku podršku istraživawima iz evolucije.

Kao što smo videli iz onoga što je do sada objašweno, kapitalizam je naveo qudska bića da obožavaju samo novac i moć koja proizilazi iz novca. Smatrajući razne vrste religioznih i moralnih vrednosti bezvrednim, društva pod uticajem evolucionih predloga su počela da daju značaj materijalnoj moći i udaqila su se od takvih osećawa kao što su saosećawe, milost i požrtvovawe.

Kapitalistički moral vlada u skoro svim društvima našeg vremena. Iz tog razloga siromašnima, bespomoćnima i osakaćenima se ne daje milostiwa i ne paze se niti se štite. CCak iako se razbole od ozbiqnih i smrtonosnih bolesti ne mogu da pronađu bilo koga ili bilo kakvu qudsku pomoć da ih zaštiti i da im pomogne da se oporave. Siromašni qudi su prepušteni svojoj bolesti i smrti. U mnogim zemqama često se nailazi na takve nepravedne i nehumane prakse kakva je da se deca nemilosrdno teraju da rade i ostavqaju bez bilo kakvih socijalnih prava.

Danas, razlog zbog koga zemqe kao što su Etiopija postaju žrtve suše i gladi je vladavina kapitalističkog morala. Dok bi pomoć i podrška mnogih zemaqa mogla da spasi te gladne qude, oni su prepušteni gladi i bedi.

QUDI PATE OD GLADI Iako danas postoje značajni resursi u svetu, milioni dece su prepuštena gladi zbog kapitalističkog mentaliteta.

Druga odlika kapitalističkog društva je način na koji ono daje mesto nejednakosti u svom okviru. U društvima te vrste podela između bogatih i siromašnih postaje sve veća, kako siromašni postaju još siromašniji, a bogatstvo bogatih se sve više povećava. Postojawe miliona beskućnika i wihovo prepuštawe životu u najnehumanijim uslovima, čak i u Americi, najrazvijenijoj zemqi u svetu, je rezultat kapitalističkog morala. Naravno da je američko društvo dovoqno bogato da zaštiti sve te qude i da im nađe posao. Ali zato što preovlađujući mentalitet nije dozvoliti siromašnima da se uzdignu, već da se raste gažewem siromašnih, ne nudi se nikakvo rešewe tim qudima. To je rezultat primene u praksi socijaldarvinističkih tvrdwi da "u ciqu da bi se uzdigli mora da postoji kamen na koji bi stali".

Na ovom mestu, treba skrenuti pažwu na značajnu stvar: tokom istorije su postojala društva u kojima su siromašni i slabi gaženi, u kojima su samo materijalne stvari bile značajne i u kojima se na sebičnost, samointeres i na varawe gledalo kao na jedini način sticawa bogatstva: u prošlosti su takođe živeli qudi koji su mislili da su samo materijalne stvari bile od bilo kakve vrednosti i koji su bili daleko udaqeni od odlika bilo kakve zadovoqavajuće moralnosti. Ali od druge polovine XIX veka qudi sa takvim pogledima su ušli u veoma drugačiji period. U posledwih 150 godina qudi i društva koji poseduju tu surovu masku su prestala da budu osuđivana ili kritikovana kao druga. Takvo ponašawe je konačno počelo da bude prihvatano kao zakon prirode. I na tom mestu je darvinizam postao lažno religijsko opravdawe nemilosrdnosti i nemoralnosti.

The beggar and the destitute had some right to their wealth. (Surat adh-Dhariyat: 19)

Robert E. D. Klark (Robert E. D. Clark) objašwava tu situaciju na sledeći način:

Evolucija je, ukratko, dala onima koji čine zlo odmor od svoje savesti. Najsurovije ponašawe prema takmacu nije moglo da bude objašweno; zlo je moglo da se nazove dobrim. (129)

A H. Enoh (H. Enoch) je napisao u svojoj kwizi 'Evolucija ili stvarawe' (Evolution or Creation):

Profesor X. Holms (J. Holmes) kaže, "Darvinizam je dosledno primewivao procenu dobrote stopom preživqavawa"... To je zakon xungle gde je "moć dobra" i najsposobniji preživqavaju. Bilo lukavstvo ili surovost, kukavičluk ili obmana, štagod će omogućiti pojedincu da preživi je dobro i pravilno za tog pojedinca ili to društvo. (130)

Kao što smo videli, nedostatak religije i darvinizam koji ga je inspirisao se nalaze iza svih qudi, sistema i ideologija koje su donele zabrinutost, poteškoće, bol i beznađe svetu, naročito u posledwih 150 godina. Oni koji su mislili da su mogli da zaštite sopstvene interese u sebičnoj i surovoj sredini nastaloj nedostatkom religije su videli darvinizam kao svog spasioca. Prihvatili su teze darvinizma o tome da "slabi nestaju dok jaki žive" kao svoju filozofiju života.

Those among you possessing resources and other means should not fail to give (something to) near relatives, paupers and those who are refugees for Allah's sake; let them act forgivingly and show indulgence. Do you not like Allah to pardon you? Allah is Forgiving, Merciful. (Surat an-Nur: 22)

Oni nisu bili svesni toga, ali ti qudi koji su mislili da pripremaju veliku zamku celokupnom čovečanstvu, su je u stvari pripremali za sebe. Jer bez obzira koliko se bore da bi preživeli i koliko preživqavaju, u stvari postoji samo jedan sudija i jedan gospodar, bilo wih samih, celog sveta, svega što pokušavaju da poseduju, vođa za koje se vezuju, ili ideologija i "izama" u koje veruju. Bog je jedan sudija i moć. A ne trenutna moć i prilike date qudske bićima, stvari koje stiču toliko surovo borbom i zlostavqawem drugih qudi, vlašću sopstvenih obrva. Bogatstvo, snaga i moć za koje čovek misli da ih je sam stekao su mu u stvari dati od strane Tvorca da bi ga iskušao. Bez obzira koliko on verovao da se nalazi u areni borbe u kojoj se slabi eliminišu a jaki pobeđuju, u stvari je svako qudsko biće živi test postavqen od strane samog Tvorca.

We made everything on the earth adornment for it so that We could test them to see whose actions are the best. (Surat al-Kahf: 7)

Those who think that they have won what they possess as the result of a "fight for survival" will feel a heart-rending pain for which there is no compensation, and great sorrow when they come face to face with reality in the hereafter and see what an empty idea they followed:

The Companions of the Garden will call out to the Companions of the Fire, 'We have found that what our Lord promised us is true. Have you found that what your Lord promised you is true?' They will say, 'Yes, we have!' Between them a herald will proclaim: 'May the curse of Allah be on the wrongdoers those who bar access to the Way of Allah, desiring to make it crooked, and reject the hereafter.' (Surat al-A'raf: 44-45)

The Companions of the Ramparts will call out to men they recognise by their mark, saying, 'What you amassed was of no use to you, nor was your arrogance. (Surat al-A'raf: 48)

A što se tiče onih koji nisu bili pod uticajem darvinističko-kapitalističkog mišqewa i koji nisu zaboravili razlog svog postojawa u svetu i na postojawe Tvorca, oni vide druga qudska bića kao živa bića stvorena od strane Tvorca. Kao što im je Tvorac naredio, uvek se ophode sa drugim qudskim bićima prijatno, osećaju naklonost i saosećawe i čine sve što mogu kako bi otklonili wihove poteškoće i brige. Uvek govore prijatnim rečima, paze na siročad, pomažu bolesnima i osakaćenima i štite ih i paze na wih. Takvi qudi izbegavaju greh i izvršavaju svoje dužnosti prema Tvorcu i oni su najsuperiorniji u očima Tvorca: ne obraćaju pažwu na bogatstvo, rasu, boju, klasu, ideologiju ili filozofiju.