Šesto Poglavqe: Moralni Slom Koji Je Darvinizam Doneo

Najveća katastrofa koju je darvinizam doneo čovečanstvu je bila bez sumwe ta što je on odvratio qude od religije. Nasilni moralni i duhovni slom brzo dolazi društvima koja se udaquju od religije. Postoji mnogo primera toga u današwim društvima.

Na ovom mestu će neki qudi reći da se darvinizam ne može smatrati odgovornim za nedostatak religije kod qudi jer veliki broj qudi koji žive život bez religije nikada nije čuo za tvrdwe darvinizma. Drugi deo ove zamerke je tačan. Danas je broj qudi koji brane darvinizam na znalački način ograničen. Ali su ova ograničena mawina qudi koji usmeravaju ideje društva u većini oblasti. Uticaj koji su razvili na društvo doseže do bezbrojnih qudi. Oni imaju mogućnost da nameću svoj pogled na svet velikim delovima društva. Na primer, najpoznatiji univerzitetski profesori, veliki deo čuvenih filmskih direktora i izdavača svetski čuvenih izdavačkih kuća, novina i časopisa su najvećim delom evolucionisti i prema tome prirodno ateisti. Iz tog razloga, delovi društva kome se obraćaju su pod wihovim uticajem i uticajem wihovog evolucionog i antireligijskog mišqewa. Kao rezultat toga, javqaju se društva u kojima su perverzne ideje široko prihvaćene.

Ernest Majer (Ernst Mayr), biolog sa Harvarda i jedan od najistaknutijih evolucionista u svetu, opisuje mesto teorije evolucije u životu društva na sledeći način:

Od Darvina, svaka obrazovana osoba se slaže da je čovek potekao od majmuna... Evolucija ima uticaj na svaki vid čovekovog mišqewa: wegovu filozofiju, wegovu metafiziku, wegovu etiku... (131)

Darvinističko preovlađivawe nad životom društva deluje kao moćan oblik "hipnoze" na qude. Veliki deo mlađe generacije naročito, bez dovoqno životnog iskustva da bi formirali bilo kakvo gledište na svet, čak i površno, može lako da podlegne sugestiji tog tipa. Veoma je lako navesti te qude da imaju žeqene tokove misli kroz časopise koje čitaju, filmove, predstave ili muzičke spotove koje gledaju i najvažnije od svega kroz obrazovawe koje primaju u školama. Jer je taj uticaj razlog zbog koga su qudi verovali da je teorija evolucije tačna tokom 150 godina, uprkos wenim obmanama i nenaučnoj prirodi.

Ako ste primetili, antireligijska propaganda se retko iznosi javno ovih dana, niko otvoreno ne predlaže da niko ne bi trebao da ima nikakvu religiju. Ali se za to koriste prikrivene metode, neprimetne na prvi pogled. Ismevawe religije, religijskih predmeta ili qudi poznatih po svojoj religijskoj veri i upotreba reči koje znače odbacivawe Boga, sudbine i religije u pesmama, romanima, filmovima, novinskim naslovima i vicevima, je samo nekoliko od tih prikrivenih metoda.

The book The Lie: Evolution and its author Ken Ham.

Predmeti darvinizma, sa druge strane, su najuobičajnija sredstva antireligijske propagande. CCak se i u najnepovezanijim predmetima laž da su naši preci bili majmuni naglašava. Tvrdwe teorije evolucije su čak upisane između redova u qudskim psihološkim analizama. Na taj način, javqaju se qudska društva koja se bave religijom, zagrobnim životom i moralnim odgovornostima olako, koja ne misle, koja se ne boje Boga i koja ne veruju stvarno u wega, čak iako, kada ih pitaju, govore da veruju u Boga i religiju. Qudi koji nemaju strah od Tvorca, ne znaju za granice niučemu i počiwu da žive kao životiwe za koje misle da su bile wihovi preci.

Na primer, ne može se očekivati od qudi koji su neoprezni i koji se ne boje Tvorca da štite svoju čestitost jer misle da ne postoji granica koju treba da opaze, postaju spremni da izvršavaju razne vrste nemoralnosti dok god mogu to da čine van pogleda drugih qudi. Kao i u naše vreme, naročito među mladim delovima društva, gurawe granica sve daqe, širewe shvatawa koje smatra moralne vrednosti i Božija naređewa bezvrednim i odvraćawe qudi od religije kao rezultat sugestije darvinizma, su proizvod toga. Qudi koji vide sebe neograničenim i koji veruju da neće morati da odgovaraju nikome, prikazuju sve veću raspusnost sa svakim narednim danom. Mladi muškarci i žene mogu da daju izjave novinama opisujući svoje seksualne živote do najsitnijih detaqa i novine ih objavquju i čitaocima to ne smeta. Prequba, koju mediji hvale i opisuju veoma pažqivo i čak pozivaju sve da je izvrše, je postala delo koje više niko ne smatra neuobičajnim. Pod pažqivim razmatrawem, iza ubistava, prostitucije, varawa i raznih vrsta podvala, davawa i primawa mita i lagawa: ukratko u osnovi svakog nemoralnog ponašawa se može videti nedostatak religije. Najefektivniji način na koji se ovaj nedostatak religije širi je nasilni uticaj Darvinove laži da su se "qudska bića pojavila kao rezultat proste slučajnosti".

Ken Hem (Ken Ham), autor kwige 'Laž: evolucija' (The Lie:Evolution) uzima nedostatak religije koji je darvinizam prouzrokovao za svoj predmet i kaže:

Ako odbacujete Boga i zamewujete ga drugim verovawem koje stavqa slučajnost, nasumične procese na mesto Boga, nema nikakve osnove za pravilno ili pogrešno. Pravila postaju štagod želite da načinite od wih. Ne postoje apsolutne vrednosti - nema principa kojeg se mora držati. Qudi će pisati sopstvena pravila. (132)

CCuveni evolucionista Teodosijus Dobžanski se slaže da ideja "prirodnog odabirawa", osnova darvinizma, proizvodi moralno degenerisano društvo:

Prirodno odabirawe može da povlašćuje egoizam, hedonizam, kukavičluk umesto hrabrosti, varawe i iskorišćavawe, dok grupna etika u praktično svim društvima teži da spreči ili zabrani takvo 'prirodno' ponašawe i da veliča wihove suprotnosti: dobrotu, darežqivost i čak požrtvovawe za dobro drugih nečijeg plemena ili nacije i konačno čovečanstva. (133)

Ako se danas osvrnemo, možemo trenutno da vidimo tragove duboke i najznačajnije pustoši koju je proizveo darvinistički moral. Ideja da su napredak, razvoj i civilizacija rezultat toga da qudi žive odvojeno jedni od drugih i bez veza međusobne pomoći, posvećenosti, poštovawa i osećawa, se nameće društvima. Predlog da takav rezultat mora da bude prihvaćen zbog veće proizvodwe i razvoja se često navodi. Dok je to u stvari rezultat toga da qudska bića spuštaju sebe na "status životiwa", a ne razvoja i civilizacije.

Istina je da čovek nije vrsta životiwe i da nije nastao od bilo koje životiwe. CCovek, koga je Bog stvorio sa posedovawem razuma, inteligencije, savesti i duše, je potpuno različito stvorewe od drugih živih bića upravo zbog posedovawa tih kvaliteta. Ali pod uticajem čini darvinističko-materijalističkog morala qudska bića zaboravqaju te kvalitete i ostaju na nemoralnosti i nedostatku savesti i razuma koji se ne vidi ni kod životiwa. Oni zatim kažu, "mi smo u svakom slučaju potekli od životiwa, to nam je genetičko nasleđe od wih", i pripremaju takozvanu naučnu osnovu za sopstveni nedostatak voqe i razuma.

Mnogi darvinistički naučnici koji se bave ponašawem uzimaju tu logiku kao početnu tačku i tvrde da je sklonost qudskih bića ka zločinu nasleđe od wihovih životiwskih predaka. CCuveni evolucionista Stefan Xej Guld iznosi tu tvrdwu, prvi put predloženu od strane italijanskog fizičara Lambroza (Lombroso), na sledeći način u svojoj kwizi 'Posle Darvina'. Biološke teorije o kriminalitetu teško da su nove, ali je Lambrozo dao argumentu novi, evolucioni obrt. Rođeni kriminalci, nisu prosto poromećeni ili obolelič oni su, bukvalno, povraćaj na prethodni evolucioni stupaw. Nasledne karakteristike naših primitivnih i majmunskih predaka ostaju u našem genetičkom sadržaju. Neki nesrećni qudi su rođeni sa neobično velikim brojem tih predačkih osobina. Wihovo ponašawe može da bude odgovarajuće u divqim društvima prošlosti; danas ih uvrstavamo u kriminalce. Možemo da sažaqevamo rođenog kriminalca, jer on ne može da pomogne sam sebi; ali ne možemo da tolerišemo wegova dela. (134)

Po tvrdwama darvinista, drugim rečima to što qudska bića ubijaju druga, prouzrokovawe bola, krađa i započiwawe tuča predstavqa genetičko nasleđe od majmunolikih predaka. Iz tog razloga, po toj tvrdwi, ti zločini ne pripadaju toj osobi i vide se opravdivim.

Kao što se može videti iz ovih tvrdwi, darvinisti smatraju savest i voqu qudskih bića i takve osobine kao što su razum i procena bezvrednim i prihvataju da je čovek neinteligentno stvorewe koje se ponaša po instiktima kao životiwa. Po tom gledištu kao što i divqi lav ne može da obuzda svoju agresiju i ne može da ispoqava vrline kao što su nadvladavawe svog gneva ili prikazivawe opraštawa i strpqewa, i čovek se ponaša na isti način. Očigledno je da će biti nedostatka mira i bezbednosti, nereda, sukoba i borbi u društvu koje štiti takve qude.

Surovi Pesimistički Model Života Predložen Čovečanstvu Od Strane Darvinizma

Po darvinistima i materijalistima, ceo svemir, zajedno sa qudskim bićima, je deo haosa i slučajnosti. Kako uticaj tog gledišta raste u društvu, javqaju se neodgovorni qudi koji veruju da nemaju nikakva ograničewa.

Osoba koja nema svrhu ne misli, ne može da formira ciq sopstvenog razvoja, nepažqiva je, ismejava druge, nema osećawa, ništa je ne pogađa, ne može da koristi svoju savest i ne prepoznaje nikakva pravila ili granice. Ne može da poseduje nikakvu vrlinu ili finiju osobinu. Po sopstvenom perverznom gledištu, razvijene životiwe, u ovom svetu on mora da traži hranu i da se razmnožava, na isti način kao i druga živa stvorewa i da pošto zadovoqi izvesne potrebe mora da pronađe koliko je god moguće zabave i uživawa i da čeka smrt. I može se videti da, iako većina qudi nije svesna detaqa darvinizma, oni žive život koji je darvinizam predvideo čovečanstvu.

Zato što žive život koji je surov i koji će se jednom završiti, ti qudi su obuzeti velikom depresijom, pesimizmom i beznađem. Pomisao da će se sve završiti smrću i postati ništa prouzrokuje da ti qudi budu nesrećni i da se zatvarju unutar sebe. Jedan od razloga iza samoubistava, psiholoških problema i depresija je negativan efekat darvinističke čini na qudsku psihologiju.

Ričard Doukins, jedan od najoštrijih branioca evolucije našeg vremena, otkriva jedan primer toga. Doukins tvrdi da su qudska bića genske mašine i da je jedini razlog za wihovo postojawe prenos tih gena na naredne generacije. Po Doukinsovom gledištu nema druge svrhe za postojawe ni svemira ni čoveka. Ceo svemir i qudska bića su proizvod haosa i slučajnosti. Qudi koji su obmanuti takvom tvrdwom lako padaju u depresiju i beznađe. Onaj ko veruje da je jedini ciq života preneti svoje gene i da se sve završava smrću, da ništa što čini u svetu nema nikakvo značewe, će misliti da je život nemilosrdan i nepotreban i neće moći da ima zadovoqstvo ni iz čega. U predgovoru za svoju kwigu 'Ispravqawe duge' (Unweaving the Rainbow), Doukins priznaje negativan i pesimistički efekat koji wegova tvrdwa u vezi svrhe qudskog života ima na qude:

Strani objavqivač moje prve kwige je priznao da ;nije mogao da spava tri noći; pošto ju je pročitao, toliko je bio zabrinut onim što je video kao ;hladnu, mračnu poruku;. Drugi su me pitali kako mogu da ustajem ujutru. Učiteq iz daleke zemqe mi je pisao da mu je došla učenica sa suzama u očima pošto je pročitala istu kwigu, jer ju je ubedila da je život prazan i besciqan. Savetovao joj je da ne pokazuje kwigu wenim prijateqima, iz straha da ne bi potpali pod isti ;nihilistički pesimizam;. Iste optužbe o pustoši, podsticawu neplodne i prazne poruke, se često iznose na račun nauke uopšte i lako je naučnicima da ih koriste. Moj kolega Piter Etkins (Peter Atkins) počiwe svoju kwigu 'Drugi zakon' (The Second Law, 1984) na sledeći način:

Mi smo deca haosa i duboka struktura promene je propadawe. ;U korenu, postoji samo kvarewe i nezaustavqiva plima haosa. Otišla je svrha: sve što je ostalo je smer. ;To je tama koju moramo da prihvatimo; dok gledamo duboko i bez strasti u srce svemira. (135)

Drugi darvinista koji je predložio da je život bezvredan i prouzrokovao da se na wega gleda pesimistički, je bio nemački filozof Niče (Nietzsche), čije su teze o rasnoj superiornosti obezbedile filozofsku potporu Hitleru. Misao koju je Niče izneo, poznata kao "nihilizam" je u suštini sledeća: čovek mora da ima razlog za život. Ali taj razlog, po Ničeu koji je negirao postojawe Boga, nema ništa sa time da je Bog stvorio čoveka. Iz tog razloga, po Ničeovoj filozofiji, čovek neprestano traži svrhu ali je ne može pronaći i doživqava pesimizam i beznađe koje se iz toga rađa. Prava stvar je tražiti svrhu iza čovekovog postojawa. Ali ako, kao Niče, osoba u potpunosti odbacuje suštinsku svrhu i počiwe da traži svrhu van te istine, onda je naravno neće naći. I dodajmo ovde da je Niče umro lud.

Društva koja zaboravqaju da su stvorena od strane Boga sa svrhom su neizbežno osuđena na podlegawe moralnom i duhovnom slomu. Bogatstvo i ekonomski razvoj ni na koji način ne donose tim qudima mir i sigurnost. Mnoge stvari pritiskaju qude koji ne uspevaju da slede naređewa razuma i savesti i koja vide sebe neograničenim i stvorewima bez svrhe, ka nesreći, beznađu i pesimizmu. Najvažnija stvar je tuga, nezadovoqstvo i pesimizam koji će ti qudi, koji misle da će prestati da postoje posle smrti osetiti kada vide pravi život na koji će naići posle smrti.

Dok je osoba koja veruje u Boga i zagrobni život svesna važnog ishoda za koji živi. Ona uvek nosi radost i nadu dobijawa Božije milosti i raja. Šta god da se desi ona hvali Boga: zbog toga nikada ne podleže beznađu i pesimizmu.