Biti Oslobođen Od Predrasuda

Većina ljudi primaju sve što ćuju od naućnika kao apsolutno taćno, ne razmišljajući o tome da ti isti naućnici mogu imati razne filozofske i ideološke predrasude. Činjenica je da evolucionisti pod plaštom nauke nameću javnosti svoje lićne predrasude i filozofske poglede. Na primer, iako su svesni da slućajni događaji ne prouzrukuju ništa osim nereda i konfuzije, oni i dalje tvrde da su ovaj ćudesan red, plan i dizajn koje primećujemo u samom univerzumu i u živim organizmima nastali slućajno.

Na primer, jedan takav biolog jednostavno shvata da postoji "neshvatljiva" harmonija u molekulu proteina, gradivnom bloku života i da ne postoji verovatnoća da je to nastalo slućajno. Ipak, on tvrdi da je taj protein nastao pod nekim primitivnim uslovima na Zemlji, slućajno, pre više milijardi go-dina. On se ne zaustavlja ovde; on takođe, bez dvoumljenja, tvrdi da nije samo jedan, već da su milioni proteina nastali slućajno, a zatim se na neki neverovatan naćin sjedinili i formirali prvu živu ćeliju. Osim toga, on brani svoje gledište sa slepom tvrdoglavošću. Taj ćovek je naućnik - "evolucionista".

Da taj isti naućnik naiđe na tri cigle poređane jedna na drugu, on nikad ne bi pretpostavio da su se te cigle slućajno našle na gomili i da su se zatim slućajno poređale jedna na drugu. Naravno, svako ko bi izneo takvu tvrdnju bio bi proglašen umno poremećenim.

Kako to onda da ljudi koji mogu racionalno oceniti obićne stvari, mogu u isto vreme usvojiti neracionalne stavove kada je u pitanju njihovo vlastito postojanje?

Nemoguće je tvrditi da su takvi stavovi usvojeni u ime nauke: nauka zahteva uzimanje obe alternative u razmatranje, kad god postoje dve mogućnosti podjednako verovatne u nekom određenom slućaju. A kad je verovatnoća jedne od te dve alternative manja, na primer iznosi samo 1%, onda je racionalno i naućno smatrati ispravnom alternativu sa 99% verovatnoće.

Mi ćemo nastaviti, imajući u vidu ovu naućnu osnovu. Postoje dva pogleda koja se mogu izložiti, a koja se odnose na to kako su nastali živi organizmi na Zemlji. Prvi pogled zagovara da je žive organizme stvorio Tvorac u njihovoj sadašnjoj složenoj strukturi. Drugi pogled tvrdi da je život nastao nesvesnim i slućajnim događajima. Ovo drugo je ono što tvrdi teorija evolucije.

Kad pogledamo naućne podatke koji se odnose, na primer, na molekularnu biologiju, videćemo da ne postoji nikakva šansa da je ijedna živa ćelija - ili bilo koji od milione proteina koji se nalaze u toj ćeliji - mogla nastati slućajno kako tvrde evolucionisti. Kao što ćemo ilustrovati u narednim poglavljima, statistika (raćunanje verovatnoće) potvrđuje ćinjenicu da slućajnost nema nikave veze sa nastankom živih organizama. Tako da evolucionistićki pogled na pojavljivanje živihorganizamam ima nula verovatnoću da bude ispravan.

To znaći da prvi pogled ima 100% verovatoću da je ispravan. To jest, da je život svesno nastao. Drukćije rećeno, život je "stvoren". Svi živi organizmi su nastali dizajnom Tvorca, uzvišenog u superiornoj moći, mudrosti i znanju. Ova realnost nije stvar ubeđenja; to je normalan zakljućak do kojeg vode mudrost, logika i nauka.

Pod ovim okolnostima, naš naućnik - "evolucionista" trebao bi da povuće svoju tvrdnju i da se drži ćinjenice koja je i jasna i dokazana. Ukoliko, pak, ućini suprotno, onda bi tada pokazao da je on, zapravo, osoba koja žrtvuje nauku u korist svoje filozofije, ideologije i dogme, i da se ne radi o pravom naućniku.

LJutnja, tvrdoglavost i predrasude našeg "naućnika" sve se više povećavaju kad god se suoći sa realnošću. Ovaj njegov stav može se objasniti samo jednom rećju: vera. Da, to je slepo sujeverje, pošto ne postoji drugo objašnjenje za njegovo zanemarivanje svih ćinjenica ili za doživotno posvećivanje besmislenom scenariju koji je on izgradio u svojoj mašti.

Slepi materijalizam

Vera o kojoj govorimo je materijalistićka filozofija, koja zagovara da je materija oduvek postojala i da ne postoji ništa drugo osim materije. Takozvana teorija evolucije je "naućna osnova" za materijalistićku filozofiju i ta teorija se slepo brani kako bi se održala ta filozofija. Kada nauka proglasi teoriju evolucije ništavnom - a to je upravo ono što je postignuto na kraju 20. veka - onda se nauka iskrivljuje kako bi predstavila teoriju evolucije kao ispravnu, a time i dalje održavao materijalizam u životu.

Nekoliko rećenica napisanih od strane jednog od istaknutih biologa-evolucionista, pružaju nam dobar primer i omogućavaju nam da vidimo poremećeno rasuđivanje i opreznost u koje nas vodi ova slepa odanost. Ovaj naućnik, diskutujući verovatnoću i mogućnost slućajnog formiranja citohroma-c, koji je jedan od suštinskih enzima potrebnih za život, kaže sledeće:

"Verovatoća formiranja jednog citohrom-c niza je jednaka nuli. To jest, ako život zahteva jedan taćno određen niz, može se reći da on ima verovatnoću koja verovatno može biti realizovana jedanput u ćitavom univerzumu. Inaće bi morali prihvatiti da su neke metafizićke snage iznad našeg poimanja radile na njegovom formiranju. Prihvatanje ovog drugog nije pogodno za ciljeve nauke. Prema tome, mi moramo ispitivati prvu hipotezu." 2

Ovaj naućnik misli da je "naućnije" prihvatiti verovatnoću koja je ravna nuli nego stvaranje. Međutim, prema zakonima nauke, ukoliko postoje dva alternativna objašnjenja za neku određenu stvar, a da jedno od njih ima "nultu verovatnoću", onda je drugo, alternativno objašnjenje ispravno. Međutim, dogmatski materija-listićki prilaz zabranjuje priznanje superiornog Tvorca. Ova zabrana vodi ovog - i mnoge druge naućnike koji veruju u tu materijalistićku dogmu - da prihvati tvrdnje koje su apsolutno suprotne razumu.

LJudi koji im veruju i cene ove naućnike, takođe, postaju zaćarani i zaslepljeni istom materijalistićkom ća-rolijom i usvajaju istu nerazumnu psihologiju kada ćitaju njihove knjige i ćlanke.

Ovo dogmatsko materijalistićko gledište razlog je zašto su mnoga istaknuta imena u naućnoj zajednici ateisti. Oni koji oslabađaju sebe od robovanja toj ćaroliji i razmišljaju sa otvorenim srcem, ne dvoume se da prihvate postojanje Tvorca. Amerićki biohemićar dr. Majkl Bih (Michael J. Behe), jedan od onih istaknutih naućnika koji podržavaju teoriju "inteligentnog dizajna", koja je prihvaćena u poslednje vreme, opisuje one naućnike koji odbijaju da prihvate "dizajn" ili "stvaranje" živih organizma na sledeći naćin:

"U poslednje ćetiri decenije, savremena biohemija otkrila je znaćajan deo tajni ćelije. To je zahtevalo da desetine hiljada ljudi veći deo svojih života posvete dosadnom radu u laboratorijama... Rezultat ovih akumulativnih napora u istraživanju ćelije - u istraživanju života na molekularnom nivou - glasan je, jasan i prodoran vrisak: 'Dizajn'! Rezulat je tako nedvosmislen i tako znaćajan da mora biti rangiran kao jedan od najvećih dostignuća u istoriji nauke... Umesto toga, ćudna i zbunjujuća ćutnja okružuje pitanje složenosti ćelije. Zašto naućna zajednica pohlepno ne prigrli svoje iznenadno otkriće? Zašto se sa uoćavanjem dizajna postupa u intelektualnim rukavicama? Dilema je u tome što ukoliko je jedna strana slona oznaćena etiketom 'inteligentni dizajn', onda druga strana mora biti oznaćena etiketom 'Bog'!" 3

To je taj neprijatni položaj ateistićkih i evolucionistićkih naućnika koje vidimo u novinama i na TV-u i ćije knjige možda ćitate. Sva naućna istraživanja ovih naućnika pokazuju im postojanje Tvorca. Međutim, oni su postali jako bezosećajni i zaslepljeni dogmatskim materijalistićkim obrazovanjem koji su toliko upili u sebe da su još uvek uporni u svom poricanju.

LJudi koji stalno odbijaju jasne dokaze Tvorca postaju potpuno neosetljivi. Uhvaćeni u jednoj neznalaćkoj samouverenosti prouzrokovanoj njihovom bezosećajnošću, oni bi mogli završiti podržavajući apsurdnost kao neku vrlinu. Dobar primer je istaknuti evolucionista Rićard Davkins (Richard Dawkins) koji poziva ljude da ne pretpostavljaju da su prisustvovali ćudu, ćak i ako vide da im spomenik nekog nacionalnog heroja maše rukama. Prema njemu, "možda su svi atomi u ruci statue krenuli u jednom trenutku u istom pravcu. To je malo verovatan događaj, ali je moguć". 4

Ovakva psihologija materijalista postojala je kroz celu istoriju. Dog-matsko razmišljanje evolucionista nije nikakvo originalno razmišljanje, niti je to svojstveno samo njima. U stvari, ono što naućnik evolucionista podržava nije neka nova naućna misao, već neznanje koje istrajava još od najranijih, necivilizovanih paganskih zajednica.

Masovna evolucionistićka indoktrinacija

Kao što smo već spomenuli, jedan od razloga što ljudi ne mogu videti realnost njihovog postojanja je neka vrsta "općinjenosti" koja lebdi nad njihovim rasuđivanjem. To je ista ona općinjenost koja leži u osnovi prihvatanja teorije evolucije širom sveta. Pod općinjenošću mislimo na jedno intelektualno stanje postignuto indoktrinacijom. LJudi su izloženi jednoj takvoj intenzivnoj indoktrinaciji o ispravnosti teorije evolucije da ćesto ne mogu primetiti devijaciju koja postoji.

Ova indoktrinacija ima negativan efekat na mozak i oslabljuje mogućnost rasuđivanja. Moguće je da mozak, pod stalnom indoktrinacijom, poćinje da vidi realnost, ne onakvu kakva ona jeste, već onako kako je indoktrinirana. Ovaj fenomen može se uoćiti na jednom drugom primeru. Ukoliko neko bude hipnotisan i bude mu rećeno da je krevet u kojem leži, u stvari, automobil, onda on nastavlja da to tako vidi nakon završetka seanse hipnoze. On misli da je to veoma logićno i racionalno zato što on to zaista tako vidi i on nema nikakve sumnje da je u pravu. Takvi primeri koji pokazuju efikasnost i moć mehanizma indoktrinacije naućne su ćinjenice koje su dokazane bezbrojnim eksperimentima koji su zabeleženi u naućnoj literaturi i oni su svakodnevnica u uxbenicima psihologije i psihijatrije.

Teorija evolucije i materijalistićki pogled na svet koji se oslanja na nju, nametnuti su masama sa takvim metodama indoktrinacije. LJudi koji stalno susreću indoktriniranje evolucije u medijima, akademskim izvorima i "naućnim" platformama, ne uspevaju videti da je prihvatanje ove teorije, u stvari, u suprotnosti sa najosnovnijim principima rasuđivanja. Ista indoktrinacija, takođe, zarobljava i naućnike. Mladi naućnici koji ćine prve korake u svojoj naućnoj karijeri vremenom usvajaju materijalistićki pogled na svet. Općinjeni ovom magijom, mnogi naućnici evolucionisti nastavljaju traganje za naućnom potvrdom neracionalnih i zastarelih tvrdnji evolucionista iz 19. veka, koje su već davno pobijene naućnim dokazima.

Postoje još i dodatni mehanizmi koji teraju naućnike da budu evolucionisti i materijalisti. U mnogim zemljama, naućnik mora pokazati neke određene standarde kako bi bio promovisan, primio akademska priznanja ili da mu se ćlanci objavljuju u naućnim ćasopisima. Otvoreno prihvatanje teorije evolucije je kriterijum broj jedan. Ovaj sistem vodi te naućnike tako daleko da oni posvećuju cele svoje živote i karijere u korist jednog dogmatskog verovanja.

To je realnost koja nastavlja ležati iza tvrdnje da je "evolucija još uvek prihvaćena od strane naućnika". Evolucija se održava u životu ne zato što ima neku naućnu vrednost, već zato što je to jedna ideološka obaveza. Samo nekolicina naućnika koji su svesni ove ćinjenice mogu reskirati da ukažu na ćinjenicu da je kralj go.

U nastavku ove knjige razmatraćemo otkrića i zakljućke moderne nauke koji su vodili do kolapsa evolucionistićkog verovanja i do iskrsavanja jasnih dokaza o postojanju Tvorca. Čitaoci će se osvedoćiti da je teorija evolucije, u stvari, jedna obmana - obmana koja je kontardiktorna sa naukom na svakom nivou, ali je podržana da prikrije istinu o Tvorcu. Ono ćemu se nadamo od ćitaoca jeste da se probudi iz ćarolije koja zaslepljuje umove ljudi i koja remeti njihovu mogućnost rasuđivanja, kao i da će ozbiljno razmišljati o onome što je napisano u ovoj knjizi.

Ukoliko se ćitalac oslobodi te ćarolije i poćne razmišljati jasno, slobodno i bez ikakvih predrasuda, on će uskoro otkriti kristalno jasnu istinu. Ta neizbežna istina, koja je takođe vidljiva u svim aspektima mo-derne nauke, jeste ćinjenica da su živi organizmi nastali kao posledica stvaranja, a nikako slućajno. Čovek može lako primetiti tu ćinjenicu posmatrajući samog sebe, kako je nastao u utrobi svoje majke ili posmatrajući bilo koji drugi živi organizam.