DNK - Skladište Podataka o Našem Telu

Već smo ranije naglasili da u qudskom telu postoji nekoliko hiqada milijardi ćelija. U svakoj od tih ćelija nalaze se podaci o svim osobinama karakterističnim za određenu osobu. Ali, ono što još nismo rekli jeste gde su svi ti podaci uskladišteni unutar jedne ćelije.

U jedru svake ćelije nalazi se molekul pod nazivom DNK. DNK sadrži sve informacije o qudskom telu. Svi podaci, kao što su boja tvoje kose i tvojih očiju, tvoji unutrašwi organi, način na koji vidiš, tvoja visina, smešteni su u tvom DNK. Ti podaci mogu se šifrovati korišćewem četiri različita slova: A, T, G i C. Svako od ovih slova predstavqa prvo slovo imena wihovog molekula. Ova četiri slova, poređana različitim redosledom, mogu formirati razli-čite podatke. Možeš ih uporediti sa azbukom. Na primer, u našoj azbuci postoji 30 slova, a različite reči formiraju se pomoću različitih kombinacija ovih slova.

Ovo je model DNK. Unutar DNK postoji toliko informacija koje su u stawu da ispune 900 enciklopedijskih tomova.

U DNK se nalazi velika količina informacija. Da bi lakše mogao da shvatiš veličinu obima tih informacija, napravićemo sledeće poređewe: Kada bismo hteli da celokupnu informaciju iz DNK prenesemo na papir, dobili bismo veliku biblioteku od 900 kwiga, od kojih bi svaka imala po 500 strana. Ta biblioteka imala bi duži-nu jednog fudbalskog igrali-šta. Međutim, sve to znawe sme-šteno je u jednom malom molekulu koji čak ne možemo ni da vidimo svojim okom.

Ko je sve te informacije stavio u DNK? Ko je mogao sve to tako uspešno da spakuje? Evolucionisti nemaju izbora i nastavqaju da ponavqaju staru priču: “Sve je to nastalo slučajno.” Među-tim, nije moguće da nešto tako složeno slučajno nastane.

Izneli smo upoređewe DNK sa bibliotekom. Rekli smo da su podaci koji se nalaze u DNK dovoqni da ispune mnoštvo tomova koji bi formirali biblioteku dugačku kao jedno fudbalsko igralište. Kada bi video jednu takvu biblioteku, da li bi poverovao da su podaci u svim tim enciklopedijama bili zapisani kao rezultat slučajnosti? Ili bi pre pomislio da su oni zapisani od strane učenih qudi i naučnika, i da ih je odštampala neka štamparija? Očigledno da ovo drugo predstavqa tačan i logičan odgovor.

Da li se može prihvatiti izjava u kojoj evolucionisti kažu da je DNK nastao slučajno? To liči na izjavu slične prirode u kojoj bi neko rekao: “U eksploziji koja se desila u štampariji svi tomovi ovih kwiga nastali su sami od sebe.” Ili, zamisli da sediš za svojim stolom u školi i čitaš iz svoje kwige neku priču. I ako bi se u jednom trenutku zapitao ko je napisao tu priču u kwizi, tvoj prijateq bi ti ovako odgovorio: “Pre izvesnog vremena na tom papiru se nalazila bočica sa mastilom. Kada se slučajno prosula po papiru nastala je ova priča!” Zar posle takvog odgovora ne bi pomislio da se tvoj prijateq šali?

Evolucionisti tvrde nešto što je potpuno neprihvatqivo.

Ako čak ni jedna jedina strana ne može biti napisana bez pisca, takođe ni jedna ogromna baza podataka kao što je DNK ne može slučajno nastati.

Bog, koji ima najveću moć, i koji može da napravi sve, koji je stvorio šume i doline i sve što je u wima, stvorio je takođe i DNK.