Šta Je u Stvari Teorija Evolucije?

Postoji jedna teorija koju su razvili qudi koji ne veruju u Boga. Ta teorija se zove “teorija evolucije”. A qudi koji veruju u teoriju evolucije zovu se “evolucionisti”.

Čovek koji je postavio teoriju evolucije zvao se Čarls Darvin i živeo je pre 150 godina. Darvin nije verovao da je Bog stvorio sva bića. On je smatrao da je sve nastalo samo od sebe, pukim slučajem. On je pretpostavqao da se jedni organizmi pretvaraju u druge organizme, i da su tako nastala sva bića.

To prema Darvinu znači da se jednoga dana riba srećnim slučajem pretvorila u žabu, a žaba u guštera. Nekog drugog dana, gušter je uz pomoć još više sreće počeo da leti i pretvorio se u pticu. Na osnovu te priče koju je Darvin zamislio, qudi su nastali od majmuna. Prema Darvinovom shvatawu, to znači da je tvoj predak bio majmun! Da bi boqe mogao da razumeš ovu Darvinovu bajku, pogledaj dowu sliku.

Kao što smo ranije naglasili, atom je najmawa čestica koja ulazi u sastav svega živog i neživog. To znači da smo mi sazdani od više miliona sastavqenih atoma.

Kada je u početku Zemqa stvorena, na woj nije bilo bića. Postojale su samo nežive stvari. Evolucionisti, kao oni koji veruju Darvinu, kažu da su jednog dana atomi slučajno počeli da se okupqaju u jednu celinu. To znači da su jednog dana na Zemqi počeli da duvaju jaki vetrovi ili možda cikloni, i oni su pomogli ovim atomima da se okupe. Možda ćeš se upitati: “Šta se dogodilo sa tim atomima posle toga?”

Prema Darvinovoj izmišqenoj priči, ti atomi su se spojili i formirali ćeliju. Kao što znaš, svako biće je sastavqeno od ćelija. Grupe ćelija izgrađuju naše oči, uši, krv, srce, i ukratko, sve naše telo. Ćelija je veoma složena. Nemoguće je da nešto tako složeno srećnim slučajem bude napravqeno od atoma.

Koliko će mi vremena biti potrebno da izađem na kopno? Još malo i stigao sam Da li ću postati pas ili ptica? Da li ću postati čovek kad porastem? My grandfather was a fish!

Tvrdwe evolucionista su tako nestvarne da se od wih mogu napraviti stripovi sa fantastičnom temom.

U ćeliji postoje stotine različitih malih organa. Ćeliju možemo zamisliti kao jednu ogromnu fabriku. Ako obratiš pažwu na sliku na sledećoj strani, uočićeš da ćelija liči na fabriku.

Ovde imamo proizvođače, transportere materijala, ulazna i izlazna vrata, centre za proizvodwu, prenosioce informacija, centre za kontrolu energije i tako daqe. Šta misliš, da li je moguće da jedna fabrika nastane sama od sebe, tako kao što bi se kamewe, zemqa i voda slučajno skupili posle neke oluje? Naravno da ne! Svako bi se nasmejao kada bi čuo takvu jednu neozbiqnu tvrdwu. Ipak, evolucionsti tvrde nešto neozbiqno, slično ovome što smo spomenuli, kada kažu da je “ćelija slučajno nastala”.

Na osnovu tvrdwe evolucionista, ove ćelije su formirale bića kada su se spojile srećnim slučajem.

Ćelija veoma liči na fabriku koja ima svoj centar za proizvodwu, sred-stva za prenos materijala, radnike za skladištewe i mnoštvo drugog osobqa. Mnoštvo procesa odvija se u ovoj fabrici. Neki od zaposlenih unutar ćelije rade kao inžeweri, a drugi kao hemičari ili nadzornici. Međutim, nikada ne treba zaboraviti da ćelija predstavqa vrlo sićušnu strukturu koja se ne može videti golim okom.

Evolucionisti Treba da Izvrše Darvinov Eksperiment!

Neka evolucionisti uzmu jedno veliko bure. I neka u to bure stave sve atome koje žele. Neka onda stave u to bure šta god im još srce poželi. Dakle, neka u to bure stave sve potrebne stvari da bi dobili biće. Onda mogu da ga zagrevaju, ili da kroz wega propuste struju. Neka sa tim buretom čine šta god požele. Neka nadgledaju ovo bure u razdobqu od mi-lion godina. (Taj posao mogu da povere svojim mlađim kolegama evolucionistima, a oni daqe svojima, jer wihov životni vek ne bi bio dovoqan.)

Šta će biti rezultat svega toga?

kalcijum, fluor, gvožđe, mangan, fosfor, bakar, cink, natrijum, magnezijum, hrom, selen, kalijum, jod, molibden Ovo su materijali koji su potrebni za Darvinov eksperiment. Ipak, evoluci-onisti tvrde da su sve te supstance, čije si nazive pročitao, bile spojene srećnim slu-čajem s ciqem da stvore bića. Neka onda prikupe i pomešaju sve te supstance i stave ih u jedno ve-liko bure. Neka zatim urade sa tim šta god požele. Posle toga, neka čekaju koliko god žele. Međutim, šta god da urade, čak i da svi naučnici zajedno ulo-že sve svoje napore, neće moći da proizvedu čak ni jednu jedinu ćeliju u tom svom buretu. Jedan naučnik, mešajući nežive sup-stance, ne može da stvori drugog nauč-nika. Naravno, samo jedini Bog može da stvori čoveka, ananas, ružu, pauna, tigra, diwu, gazelu, leptira...

Naravno da ne! Ne može čak ni naučnik, koji bi brinuo o tom buretu, da nastane iz wega. Ne samo da ne može ni naučnik da nastane iz ovog bureta, već ne može da nastane nijedna od hiqade milijardi ćelija koje sačiwavaju organizam ovog naučnika. Atomi nemaju život. Može li neživa materija da se spoji i proizvede biće koje može da razmišqa, raduje se i razmišqa?

Može li inteligentna osoba da poveruje u jednu takvu priču? Naravno, nijedno biće ne može da nastane iz tog bureta. To je nemoguće, jer bića ne mogu da postanu od nežive materije koja se slučajno sakupi. Bog je stvorio sva bića. Bog je odlučio da stvori qude, planine, jezera, ovce, lavove i cveće, dok još ništa nije postojalo.