 | |
| 1.koštana srž | 2.Presek kosti |
Kada su atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki, mnogi ljudi, izloženi zračenju oslobođenom prilikom te eksplozije, umrli su deset ili petnaest dana kasnije od unutrašnjeg krvarenja ili infekcije. Eksperimenti izvršeni na životinjama s ciljem da se istraži šta se desilo tim žrtvama, otkrili su da zračenje ubija generativne ćelije u organima koji proizvode krvne ćelije, i u limfinim organima. Telo umire lišeno ćelija odgovornih za zgrušavanje krvi i za borbu sa napadačima.(6)
Fabrika ovih neophodnih ćelija je koštana srž. Zanimljivo je da raznovrsni proizvodi nastaju u toj fabrici. Neke od ćelija koje tu nastaju imaju ulogu u proizvodnji fagocita, neke u zgrušavanju krvi, neke u razlaganju supstanci. Te ćelije razlikuju se po funkciji, kao što se razlikuju i po svojoj strukturi.
Zapanjujuće je da je ustanovljen jedan naročiti proizvodni sistem za puno različitih ćelija koje rade sa istim ciljem.
Izgleda da ova činjenica predstavlja nesavladivu prepreku za teoriju evolucije. Naravno, to je zbog toga što teorija evolucije tvrdi da su višećelijski organizmi evoluirali od jednoćelijskih organizama.
Prema tome, kako su slučajem mogle da se formiraju ćelije koje grade sistem sposoban za proizvodnju novih ćelija u samoj strukturi koju izgrađuju? To je slično hiljadama cigala, koje su poletele u vazduh kao rezultat eksplozije u fabrici cigala, zatim nasumično pale jedna na drugu i pri tom procesu načinile sasvim novu zgradu. Štaviše, u toj zgradi mora da postoji još jedna fabrika koja gradi nove cigle.
Treba zapamtiti činjenicu da je stvaranje ljudskog tela neuporedivo superiornije u odnosu na izgradnju jedne zgrade. Ćelija, kao gradivni blok čovekovog tela, ima previše savršen dizajn da bi se mogla porediti sa bilo kakvim proizvodom koji je načinio čovek. Ovo poređenje između ćelija i cigle načinjeno je sa ciljem da ukaže na svu pogrešnost hipoteza evolucije.
 |
| Imune ćelije (T limfociti) se obučavaju u timusu |
Timus bi, biološkim pregledom, izgledao kao obični organ koji nema neku naročitu funkciju. Međutim, rad koji on obavlja, posle detaljnog ispitivanja, ostavlja neverovatnu sliku.
U timusu, limfociti dobijaju neku vrstu obuke. Ne, ovo niste pogrešno pročitali. Ćelije su na obuci u timusu.
Obuka je prenos informacije koja može da se obavi sa bićima koja imaju određeni nivo inteligencije. Prema tome, ovde postoji značajna činjenica koju treba spomenuti. Ono što ovde vrši obuku je komad tkiva, tj. timus, a prima je minijaturna ćelija. Na kraju, oboje su nesvesna bića.
Na kraju ove obuke, limfociti su opremljeni veoma važnim obimom informacija. Oni uče da prepoznaju naročite karakteristike ćelija u telu. U nekom smislu, limfociti uče da prepoznaju telesne ćelije. Konačno, slobodno možemo reći da te ćelije napuštaju timus snabdevene potrebnom informacijom.
Tako za vreme svoje službe u telu, limfociti ne napadaju ćelije sa čijim su se identitetom upoznali. Sve ostale ćelije ili strane materije napadaju i uništavaju.
Godinama je timus smatran rudimentarnim organom od strane evolucionistički usmerenih naučnika i korišćen kao takozvani dokaz za evoluciju. Međutim, nedavno je otkriveno da ovaj organ predstavlja oslonac odbrambenog sistema. Pošto su to shvatili, evolucionisti, koji su jednom tvrdili da je timus zakržljali organ, sada daju potpuno suprotnu teoriju za isti organ. Tvrde da timus ranije nije postojao i da je nastao postepenom evolucijom. Oni i dalje tvrde da se timus formirao tokom dužeg evolucionog perioda od više drugih organa. Međutim, bez timusa ili bez potpuno razvijenog timusa, T ćelije ne bi mogle da nauče da prepoznaju neprijatelja i odbrambeni sistem ne bi funkcionisao. Čovek bez takvog sistema ne bi preživeo. Čak je i to, što sada čitate ovu rečenicu, dokaz da timus nije stvoren tokom dugih evolucionih procesa, već je oduvek postojao, savršen u svim pogledima, od nastanka prvog čoveka.
 | |
| 1. timus | 3. limfni čvor |
| Organi koji funkcionišu u imunom sistemu tela | |
Slezina je još jedan čudesni element našeg odbrambenog sistema. Sačinjena je sačinjena iz dva dela: crvene pulpe i bele pulpe. Sveži limfociti nastaju u beloj pulpi i prvo se transportuju u crvenu pulpu, a zatim se pridružuju krvotoku. Detaljno istraživanje funkcija koje izvršava ovaj organ, koji je tamnocrvene boje i lociran visoko u abdomenu, otkriva izuzetnu sliku. Njene složene i teške funkcije predstavljaju ono što je čini tako izvanrednom i neobičnom.
Dužnosti slezine, kao što je doprinos ćelijskoj proizvodnji, fagocitozi, čuvanju crvenih krvnih zrnaca i konstruisanju imuniteta, makar su isto toliko značajne koliko i složene. Svakako, slezina je na prvi pogled samo komad tkiva kao i svi drugi organi. Pa ipak, ona prikazuje delatnost i stepen inteligencije koji se ne očekuje od komada tkiva. Ona organizuje sve, nedozvoljavajući da se pojave nikakvi problemi, i radi bez odmora. Zaista, slezina neprestano radi za čoveka, od trenutka njegovog rođenja i nastavlja svoje funkcionisanje sve do smrti.
Koštana srž bebe u majčinoj utrobi ne može u potpunosti da obavlja svoju funkciju proizvodnje krvnih ćelija. Koštana srž može da vrši tu funkciju tek posle rođenja. Da li će beba, u međuvremenu, biti anemična?
Ne. Na tom stupnju slezina svojom funkcijom preuzima kontrolu. "Osećajući" da su telu neophodna crvena krvna zrnca, trombociti i granulociti, slezina počinje proizvodnju tih ćelija pored limfocita, što je njena osnovna dužnost.
Međutim, slezina je nesvesni komad tkiva. Ona nije sposobna da pretpostavlja takvu odgovornost. Pored toga, kada bi to i činila, kako bi bila opremljena neophodnom informacijom i komponentama za proizvodnju veoma složenih ćelija i proteina? Tvorac, koji je stvorio ljudsko telo, stvorio je slezinu na takav način da ona može da preuzima druge odgovornosti kao dodatak sopstvenom zadatku kada je to neophodno, i opremio je neophodnim stimulusom i proizvodnim sistemima.
 |
| He is Allah — the Creator, the Maker, the Giver of Form. To Him belong the Most Beautiful Names. Everything in the heavens and on the earth glorifies Him. He is the Almighty, the All-Wise. (Surat al-Hashr: 24) |
Slezina sadrži veliki broj makrofaga (ćelija čistača). One gutaju i vare stare i oštećene crvene krvne ćelije, neke oštećene krvne ćelije i neke supstance koje su dospele do slezine putem krvi.
Postoji veoma značajan hemijski sistem za reciklažu koji ovde deluju.
Ćelije makrofage pretvaraju u slezini protein hemoglobina, koji se nalazi u sastavu crvenih krvnih zrnaca koja su oni progutali, u bilirubin, pigment žuči. Zatim se bilirubin oslobađa u vensku cirkulaciju i šalje do jetre. U tom obliku može biti izbačen iz tela, zajedno sa žuči. Međutim, molekul gvožđa koji se nalazi u bilirubinu, koji će biti izbačen iz creva zajedno sa žuči, redak je materijal koji je veoma dragocen telu. Zbog toga se gvožđe apsorbuje u izvesnim regionima tankog creva, i odatle prvo ide do jetre, a zatim do koštane srži. Ovde je svrha istovremeno - izbacivanje bilirubina koji je štetna supstanca, i vraćanje gvožđa.
Ravnoteža bilirubina je presudna za dobro funkcionisanje čovekovog organizma. To je značajno zbog toga što i najmanji problem u sistemu može da dovede do ozbiljnih ishoda. Jedan od najboljih primera za to javlja se u slučaju kada količina bilirubina poraste iznad određenog nivoa, u telu se razvija žutica. Međutim, ćelije u našem telu, koje kao da su svesne te opasnosti, velikom preciznošću izbacuju štetne materije iz tela, dok istovremeno među njima odabiraju korisne i ponovo ih koriste.
Sposobnosti slezine tu ne prestaju. Slezina skladišti određenu količinu krvnih ćelija (crvenih krvnih zrnaca i trombocita). Reč "skladišti" može da nas navede da pomislimo na sliku odvojenih odeljaka u slezini koji mogu da budu upotrebljeni za skladištenje. Međutim, slezina je mali organ i nema prostora koji može da iskoristi kao prostor za skladištenje. U takvim slučajevima, slezina se širi da bi napravila prostor za crvena krvna zrnca i trombocite. Slezina uvećana usled nekih bolesti, može takođe da ima uvećan prostor za skladištenje.
Kada se mikrobna infekcija ili neka druga bolest razvije, telo organizuje odbrambeni napad na tog neprijatelja, navodeći ćelije ratnike da se umnožavaju. U takvim trenucima, slezina pojačava proizvodnju limfocita i makrofaga. Tako slezina učestvuje u "hitnoj operaciji" koja se pokreće u trenucima kada bolest može da nanese štetu ljudskom telu.
 |
| Is it you who create it or are We the Creator? (Surat al-Waqi'a: 59) |
U ljudskom telu postoje policijske snage i policijska obaveštajna služba raspoređena širom tela. U tom sistemu, takođe postoje policijske stanice koje imaju policajce na dužnosti i koje proizvode nove policajce kada je to potrebno.
Ovaj sistem je limfni sistem, a policijske stanice su limfni čvorovi. Policajaci u tom sistemu su limfociti.
Limfni sistem je sam po sebi čudo stvoreno za dobrobit čovečanstva. Ovaj sistem sastoji se od limfnih sudova koji se prostiru kroz čitavo telo, limfnih čvorova koji su locirani na određenim mestima na tim sudovima, limfocita koji nastaju u limfnim čvorovima, koji patroliraju u limfnim sudovima i limfne tečnosti koja kruži u limfnim sudovima u kojoj plivaju limfociti.
Sistem radi na sledeći način: limfna tečnost u limfnim sudovima širi se kroz telo i dolazi u dodir sa tkivom lociranim oko kapilara limfnih sudova. Limfna tečnost koja se, odmah posle tog kontakta, vraća do limfnih sudova, donosi sa sobom informaciju o tim tkivima. Ti delovi informacije prenose se do najbližeg limfnog čvora lociranog na limfnim sudovima. Ako je bilo kakva neprijateljska akcija započela u tkivima, informacija o njoj stiže do limfnog čvora pomoću limfne tečnosti.
U slučaju prepoznavanja bilo kakve opasnosti, prilikom ispitivanja prirode neprijatelja, oglašava se uzbuna. Na ovom mestu, u limfnim čvorovima počinje brza proizvodnja limfocita i nekih drugih ćelija ratnika.
Posle proizvodnog stupnja, novi vojnici se transportuju na front gde se vodi bitka. Ti novi vojnici putovaće limfom od limfnih čvorova do limfnih sudova. Vojnici, koji pređu u krvni sistem iz limfnih sudova, konačno stižu na bojište. Zbog toga limfni čvorovi u inficiranom regionu prvi otiču. To pokazuje da je u tom regionu povećana proizvodnja limfocita.
Ponovimo ukratko funkcionisanje sistema:
Nemoguće je da je ovaj sistem, koji bi propao zbog nedostatka samo jednog svog elementa, nastao postepenim razvojem tokom vremena. Na primer, sistem sa limfnim čvorovima i limfocitima, ali bez limfnih sudova, ne bi bio ni od kakve koristi. Sistem može pravilno da radi samo ako su svi njegovi elementi istovremeno stvoreni.
6. Scientific American, September 1993, p. 65
