Postoji još niz naućnih ćinjenica koje pobijaju teoriju evolucije. Međutim, ćak i ono što smo izneli u ovoj knjizi sasvim je dovoljno da se dođe do sasvim jasnog zakljućka. Teorija evolucije je jedna obmana koja je zaogrnuta maskom nauke, a koja se brani samo radi oživotvorenja materijalistićke filozofije; obmana koja se ne zasniva na nauci, već na metodama ispiranja mozga, propagandi i raznovrsnim falsifikovanjima...
Temeljne ćinjenice do kojih smo došli i izložili ih na prethodnim stranicama možemo rezimirati u sledećem:
Teorija evolucije je teorija koja je pobijena u samom startu. Ovaj zakljućak zasniva se na ćinjenici da evolucionisti još nisu u stanju da objasne ćak ni nastanak samo jednog proteina neophodnog za život. Zakoni verovatnoće, zakoni fizike i hemije, dokazali su nemogućnost slućajnog nastanka života.
Dok još nije postojao nijedan protein koji bi mogao slućajno da nastane, da li izgleda razumno i logićno tvrdnja da su se ovi proteini, kao produkt mi-liona slućajnosti, spajanjem u jedan red oformili živu ćeliju, da su ove ćelije, opet pomoću triliona slućajnosti, međusobnim udruživanjem formirale žive organizme, od kojih su potom nastale ribe, da su ribe izašle na kopno i da su se preobratile u gmizavce, ptice i sisare i da su tako nastali milioni razlićitih vrsta?
Čak i ako vi i ne verujete u to, evolucionisti su zaista ubeđeni u istinitost ove bajke.
Ovo je, međutim, zasnovano samo na jednom pukom ubeđenju i veri pošto ne postoji nijedan dokaz koji bi potvrdio ovu priću. Nisu mogli da nađu prelazne forme poluriba-polugmizavac, polugmizavac-poluptica, a niti su u krajnje razvijenim laboratorijama uspeli da dokažu da je moguć nastanak jednog proteina, pa ćak i jedan molekul amino-kiseline iz građe proteina, u, kako to oni nazivaju, uslovima primitivnog sveta. Naprotiv, svim svojim naporima evolucionisti su sami dokazali da se ni u jednom periodu istorije nije, a niti će se ikada dogoditi proces evolucije.
Suoćeni sa ovakvom situacijom, evolucioni naućnici jedinu utehu vide u snu o nauci koja će vremenom odgovoriti na ovu bezizlaznost. Međutim, nauka ni nakon hiljadu godina neće dokazati jednu krajnje neosnovanu i nelogićnu tvrdnju. Naprotiv, razvojem nauke neosnovanost ovakve tvrdnje sve više postaje jasnija i otvorenija.
Zaista je tako bilo i do danas: otkrivanjem, na primer, detalja vezanih za građu i funkciju žive ćelije, postignuta je mnogo veća kategorićnost da ćelija nije toliko proste građe da bi se, kao što se to smatralo u vreme pri-mitivne nauke iz Darvinovog vremena, mogla oformiti sama kao produkt nekih slućajnosti.
Nakon ovako kristalno jasne situacije odbijati fenomen stvaranja, poćetak života temeljiti na krajnje nelogićnim slućajnostima i uporno insistirati na tome, ubuduće će predstavljati veliko poniženje za ćoveka. Pozadina i neutemeljenost teorije evolucije svakim danom postaje sve jasnija i za svega nekoliko godina fanatićni i slepi zagovaraći evolucije neće se smeti pojavljivati pred javnošću koja će biti upoznata sa stvarnom situacijom.
Na Zemljinoj površini postoji niz živih vrsta koje međusobno nalikuju. Mogu postojati razlićite vrste koje, na primer, liće na konja ili na maćku. I mnogi insekti, takođe, imaju izglede koji međusobno nalikuju. Međutim, ove slićnosti ni kod koga ne izazivaju zbunjenost.
Površna slićnost između majmuna i ćoveka, međutim, iz nekog razloga kod određenih ljudi pobuđuje krajnju pažnju i zainteresovanost, i to u tolikoj meri da ih to dovodi do usvajanja apsurdnih scenarija teorije evolucije. Međutim, površna slićnost između majmuna i ćoveka ne znaći apsolutno ništa. Nosorog i insekt nosorog (Oryctes nasicornis) veoma mnogo liće jedan na drugog, ali bilo bi krajnje smešno uzimati ovu slićnost kao osnovu za uspostavljanje bilo kakvog evolucionog odnosa ovih dveju razlićitih vrsta životinja od kojih je jedna sisar, a druga insekt.
Osim površne slićnosti, bliskost majmuna i ćoveka nije ništa veća od bliskosti ostalih životinja. Ako se upoređenje napravi ćak sa pozicije inteligencije, onda je ćoveku bliža pćela, proizvođać geometrijskog feno-mena - saća, ili pauk, proizvođać inžinjerskog ćuda - mreže, mnogo više nego što je majmun. U određenom smislu su ćak i iznad...
To nije sve. Između ćoveka i majmuna postoji jedna velika razlika. Na kraju, majmun je životinja, i sa pozicije razuma, ne razlikuje se od konja ili od psa. Čovek je, pak, svesno biće; poseduje volju, moć razmišljanja, govora, moć donošenja odluke, rasuđivanja... Nikakva fizićka slićnost ne može nadomestiti ovu najveću razliku između ćoveka i ostalih bića.
Dobro, kakve veze ima ćak i da se odigrao scenario kao što predviđaju evolucionisti? Nikakve... pošto svaki stadijum koji predviđa evolucija i koji se zasniva na slućajnostima moguć je jedino kao produkt ćuda. Da je život, dakle, i nastao putem ovih stadijuma, svaki stadijum bi se mogao realizovati jedino uz pomoć fenomena stvaranja. Apsolutno je nemoguće da se ovi stadijumi odvijaju zahvaljujući slućajnostima.
Čak i ako je i nastao u primitivnoj atmosferi, matematićki proraćuni verovatnoće, zakoni fizike i hemije dokazali su da protein nije nastao slućajno. Ako se tvrdi da je on sigurno nastao, onda ne postoji druga alternativa osim priznanja da je stvoren od strane Tvorca. Svako drugo mišljenje mimo ovoga je u protivrećnosti sa sobom i neuskladivo sa bilo kojim logićkim pravilom.
Istina je sasvim oćigledna. Apsolutno besprekoran dizajn svih živih organizama je produkt jednog superiornog stvaranja. A to je za nas dokaz postojanja Jednog Tvorca, postojanja Stvoritelja neogranićene moći, znanja i mudrosti. Taj Stvoritelj je Gospodar svega na Zemlji i nebesima. Taj Gospodar je Onaj koga nazivamo Bog.
