Prema onome što smo ispitali do sada, pokazalo se da teorija evolucije ne poćiva na naućnim osnovama. Međutim, mnogi ljudi širom sveta nisu toga svesni i pretpostavljaju da je evolucija jedna naućna ćinjenica. Najveći razlog za ovu obmanu je sistematska indoktrinacija i propaganda o evoluciji, vođena od strane medija. Zbog ovog razloga, mi takođe moramo da spome-nemo neke specifićne karakteristike ove indoktrinacije i propagande.
Kada pažljivo pogledamo svetske medije, ćesto ćemo naići na vesti koje se bave teorijom evolucije. Vodeći mediji, i dobro poznati i "respektabilni" ćasopisi, povremeno se bave ovom temom. Kada se ispita njihov pristup, stiće se utisak da je ova teorija apsolutno dokazana ćinjenica koja ne ostavlja prostora za diskusiju.
Čitajući ovu vrstu tekstova, obićni ljudi, prirodno, poćinju da misle da je teorija evolucije ćinjenica toliko sigurna kao i bilo koji zakon mate-matike. Vesti ove vrste, koje se pojavljuju u mašineriji istaknutih medija, takođe prenesu i lokalni mediji. Oni štampaju naslove velikim slovima: "Prema magazinu Time, pronađen je novi fosil koji popunjava prazninu u fo-silnom lancu" ili "Časopis Nature ukazuje da su naućnici bacili svetlo na poslednja nerazjašnjena pitanja u vezi sa teorijom evolucije". Pronalazak "zadnje nedostajuće karike evolucionog lanca" ne znaći apsolutno ništa, jer ne postoji nijedna jedina stvar u vezi sa evolucijom koja je dokazana. Sve što je navedeno kao dokaz je netaćno, kao što smo to i opisali u prethodnim poglavljima. Kao dodatak medijima, sve isto važi i za naućne izvore, enciklopedije i knjige biologije.
Ukratko, i mediji i akademski krugovi, koji su na rapolaganju antireligij-skim centrima moći, održavaju jedan iskljućivo evolucionistićki pogled i nameću ga društvu. Ovo nametanje je toliko efikasno da je ono vremenom pretvorilo evoluciju u jednu ideju koja se nikada ne bi trebala odbaciti. Poricanje evolucije se smatra kao nešto kontradiktorno nauci i kao neuvažavanje fundamentalnih realnosti i ćinjenica. Eto zbog ćega je, uprkos toliko mnogo manjkavosti koje su do sada bile otkrivene (posebno od 50-ih godina) i ćinjenice da su one priznate od samih naućnika evolucionista, danas gotovo nemoguće naći bilo kakvu kritiku evolucije u naućnim krugovima ili medijima.
Široko prihvaćeni kao "najrespektabilnije" izdavaćke kuće na polju biologije i prirode u svetu, ćasopisi kao Scientific American, Nature, Focus i National Geographic, usvojili su teoriju evolucije kao službenu ideologiju i pokušali da predstave ovu teoriju kao dokazanu ćinjenicu.
Evolucionisti su uveliko iskoristili prednost koja im je data sa "mozgoispirajućim" programom medija. Mnogi ljudi toliko bezuslovno veruju u evoluciju da se ćak i ne trude da se zapitaju "kako?" i "zašto?" Ovo znaći da evolucionisti mogu da upakuju svoje laži tako dobro da one budu lako ubedljive.
Na primer, ćak i u "najnaućnijim" evolucionistićkim knjigama, "prelaz iz vode na zemlju" - što je jedan od najvećih neobjašnjivih fenomena evolucije, "objašnjen" je sa naprosto smešnom jednostavnošću. Prema evoluciji, život je otpoćeo u vodi, a prve razvijene životinje bile su ribe. Teorija smatra da su se jednoga dana, iz ovog ili onog razloga (najćešće se kao razlog istiće suša!), ove ribe poćele da se bacaju na kopno i da su odabrale da žive na kopnu. Dogodilo se da dobiju stopala umesto peraja, i pluća umesto škrga.
Većina evolucionistićkih knjiga ne kaže "kako" se nešto desilo. Čak i u "najnaućnijim" izvorima, apsurdnost ove tvrdnje sakrivena je iza takvih rećenica kao "postignut je prelaz iz vode na kopno".
Kako je ovaj prelaz postignut? Mi znamo da riba ne može živeti više od nekoliko minuta izvan vode. Ukoliko pretpostavimo da se navodna suša i desila, i da su ribe morale da se kreću prema kopnu, šta bi se desilo sa ribama? Odgovor je oćigledan. Sve ribe koje bi izašle iz vode uginule bi, jedna po jedna, za nekoliko minuta. Čak i kad bi se ovaj proces dešavao tokom perioda od 10 miliona godina, odgovor bi još uvek bio isti: ribe bi uginule jedna po jedna. Razlog tome je ćinjenica da jedan takav složen organ, kao što su kompletna pluća, ne može da nastane iznenadnim "slućajem", to jest mutacijom, a sa druge strane, polupluća uopšte nisu od koristi.
Ali, upravo je to ono što evolucionisti predlažu. "Prelaz iz vode na kopno", "prelaz sa kopna u vazduh" i još mnogo drugih navodnih skokova, "objašnjeni" su ovakvim nelogićnim izrazima. Što se tiće formiranja izuzetno složenih organa, kao što su oko i uho, evolucionisti preferiraju da o tome uopšte i ne govore, da ne kažu ništa.
Lako je uz pomoć paketa "nauke" uticati na obićnog ćoveka na ulici. Nacrtate jednu imaginarnu sliku koja predstavlja prelaz iz vode na kopno, izmislite latinske reći za životinju u vodi, njegovog "potomka" na kopnu, i "prelaznu formu" (što je zapravo jedna imaginarna životinja), i onda proizvedete razrađenu laž: "Eusthenopteron se prvo transformisao u Rhipitistian Crossoptergian, zatim u Ichthyostega, u dugom evolucionom procesu." Ako stavite ove reći u usta nekog naućnika s debelim naoćarima i belim mantilom, uspećete da ubedite mnoge ljude zato što bi mediji, koji su se posvetili promovisanju evolucije, sa velikim entuzijazmom oglasili dobre vesti svetu.
