Prema teoriji evolucije svaka živa vrsta proizašla je od svog prethodnika. Prethodno postojeće vrste pretvorile su se vremenom u nešto drugo i sve vrste su nastale na ovaj naćin. Prema ovoj teoriji, transformacija se odigravala postepeno, tokom miliona godina.
Ukoliko je ovo bio slućaj, tada su brojne prelazne vrste trebale da postoje i žive tokom ovog dugog perioda transformacije.
Na primer, neke poluribe-polugmizavci koje su stekle neke gmizavaćke osobine kao dodatak osobinama riba koje su već imale, trebale su živeti u prošlosti. Ili, trebali su postojati neki organizmi između gmizavaca i ptica, koji su stekli neke osobine ptica kao dodatak gmizavaćkim osobinama koje su već imali. Evolucionisti upućuju na ova zamišljena bića, za koja oni veruju da su postojala u prošlosti, kao na "prelazne forme".
Ukoliko su takve životinje već postojale, trebali bi biti prisutni mi-lioni i ćak milijarde takvih primeraka. Što je još važnije, ostaci ovih ćudnih bića trebali bi biti prisutni u fosilnom zapisu. Broj ovih prelaznih formi trebao bi biti ćak i veći od broja prisutnih životinjskih vrsta, i njihovi ostaci trebali bi se nalaziti širom sveta. U knjizi Poreklo vrsta, Darvin je objasnio:
"Ukoliko je moja teorija istinita, bezbrojni prelazni varijeteti, koji najbliže povezuju sve vrste jedne iste grupe, sasvim sigurno su morali postojati... Stoga bi dokaz njihovog bivšeg postojanja trebao biti nađen jedino među fosilnim ostacima." 19
Čak je i sam Darvin bio svestan odsustva fosila takvih prelaznih formi. On se nadao da će oni biti pronađeni u budućnosti. I sam je bio svestan da to predstavlja veliki nedostatak za dokaz njegove teorije. Zbog toga je u svojoj knjizi Poreklo vrsta, u poglavlju "Teškoće u teoriji", napisao sledeće:
"...Ukoliko su jedne vrste potekle od drugih vrsta pomoću finih odstupanja, zašto svuda ne vidimo bezbrojne prelazne forme? Zašto sva priroda nije u konfuziji, umesto što su vrste, kao što vidimo, tako dobro definisane?... Pošto su po ovoj teoriji bezbrojne prelazne forme morale postojati, zašto ih ne nalazimo ugrađene u bezbrojnim Zemljinim slojevima?... Zašto ne nalazimo blisko povezane prelazne vrste u prelaznim regionima, koje potiću iz doba u kome su vladali prelazni uslovi za život? Ova teškoća me je dugi period vremena potpuno zbunjivala." 20
Jedino objašnjenje sa kojim je Darvin mogao doći da pobije ovaj prigovor bio je argument da je fosilni zapis koji je otkriven do tada bio neadekvatan. On je tvrdio da će, kada fosilni zapis bude detaljno proućen, nedostajuće karike biti pronađene.
Evolucionisti su, verujući u Darvinovo proroćanstvo, još od sredine 19. veka, širom sveta tragali za fosilima i kopali tražeći nedostajuće karike. Uprkos njihovim najvećim naporima, još uvek nije otkrivena nijedna prelazna forma. Svi fosili izvađeni na iskopinama pokazali su da se, suprotno verovanju evolucionista, život pojavio na Zemlji iznenada i potpuno formiran. Pokušavajući da dokažu svoju teoriju, evolucionisti su nesvesno uzrokovali da ona propadne.
Jedan poznati britanski paleontolog, Derek Ejxer (Derek V. Ager), priznaje ovu ćinjenicu, ćak iako je i sam evolucionista:
"Ispada da ako ispitamo fosilni zapis detaljno, bilo na nivou redova ili na nivou vrsta, mi uvek i nanovo nalazimo - ne postepenu evoluciju, nego iznenadnu eksploziju jedne grupe organizama na raćun druge." 21
Jedan drugi evolucionista, paleoantropolog Mark Černeki (Mark Czarnecki), komentariše ovako:
"Glavni problem u dokazivanju teorije evolucije bio je fosilni zapis - otisci išćezlih vrsta saćuvani u Zemljinim geološkim formacijama. Ovaj zapis nikada nije otkrio tragove Darvinovih hipotetićkih prelaznih vrsta - umesto toga, vrste se pojavljuju i nestaju iznenadno i ova anomalija podržala je argumente zastupnika stvaranja da je svaka vrsta kreirana od strane Boga." 22
Oni su se, takođe, morali nositi sa uzaludnošću ćekanja da se "nedostajuće" prelazne forme pojave nekada u budućnosti, kao što je to objasnio profesor paleoantropologije sa Glazgov Univerziteta, Nevil Xorx (T. Neville George):
"Nema više potrebe izvinjavati se zbog siromaštva fosilnog zapisa. Na neki naćin, fosilni zapis je postao gotovo toliko bogat da je postao nepogodan za rukovanje i otkriva se brže nego što se može proućiti... On (fosilni zapis) i pored svega toga nastavlja da biva sastavljen uglavnom od pukotina." 23
Kada se slojevi Zemlje i fosilni zapis ispitaju, može se videti da su se svi živi organizmi pojavili istovremeno. Evolucionisti kažu da je najsta-riji sloj Zemlje u kome su pronađeni fosili živih organizama onaj koji su oznaćili kao "kambrijum". Wegovu starost su procenili na navodnih 500-550 miliona godina.
Fosili organizama nađenih u slojevima koji pripadaju navodnom kambrijumskom periodu pojavili su se u fosilnom zapisu iznenada - nema njihovih prethodno postojećih predaka. Fosili nađeni u kambrijumskim stenama pripadaju puževima, trilobitima, sunđerima, glistama, meduzama, morskim ježevima i drugim složenim beskićmenjacima. Ovaj široki mozaik živih organizama naćinjen od jednog tako velikog broja složenih organizama, pojavio se tako iznenadno da se taj ćudesni događaj u geološkoj literaturi naziva "kambrijumska eksplozija".
Najveći deo životnih oblika nađen u ovom sloju ima složene sisteme kao što su oći, škrge, cirkulatorni sistem i napredne fiziološke strukture koje nisu razlićite od istih koji su uoćljivi kod njihovih savremenih predstavnika. Na primer, oko kod trilobita sa duplim soćivom u obliku saća je jedno ćudo dizajna. Dejvid Raup (David Raup), profesor geologije na Univerzitetima Harvard, Roćester i Čikago, kaže: "Trilobiti su imali optimalan dizajn koji bi danas zahtevao dobro istreniranog i maštovitog optićkog inžinjera da ga razvije." 24
Ovi složeni beskićmenjaci pojavili su se iznenada i kompletno formirani, bez bilo kakve karike ili prelazne forme između njih i jednoćelijskih organizama koji su navodno bili jedini oblik života pre njih.
Rićard Monasterski (Richard Monastersky), urednik ćasopisa Earth Sciences, koji je jedan od popularnih izdanja evolucionistićke literature, izjavljuje sledeće o "kambrijumskoj eksploziji" koja je došla kao jedno potpuno iznenađenje za evolucioniste:
"Istraživaći imaju otada otkrivene hiljade izvrsno saćuvanih fosila koji nude jedan kratak pogled unazad, u jednu prekretnicu u istoriji života. Taj momenat, pre nekih 550 miliona godina, upravo na poćetku Zemljinog kambrijumskog perioda, oznaćava evolucionu eksploziju koja je napunila mora sa prvim složenim bićima na svetu. U jednom treptaju geološkog vremena, planeta kojom su dominirale jednostavne životinje nalik na sunđer, ustupila je mesto jednoj planeti kojom vlada široka raznolikost visoko razvijenih zveri, životinja ćiji srodnici još i danas nastanjuju svet." 25
Kako je Zemlja odjednom postala preplavljena jednim tako velikim brojem životinjskih vrsta i kako su se ovi posebni tipovi vrsta mogli pojaviti bez zajednićkog pretka - pitanja su koja ostaju neodgovorena od strane evolucionista. Zoolog sa Oksforda, Rićard Davkins, jedan od najistaknutijih zagovornika evolucionistićke misli u svetu, ovako komentariše ovu realnost koja poništava same korene svih argumenata koje on brani:
"Na primer, kambrijumski slojevi stena, stari oko 600 miliona godina, najstariji su u kojima nalazimo većinu od glavnih grupa beskićmenjaka. I mnoge od njih nalazimo u jednom već naprednom stadijumu evolucije, u njihovom samom startu, to jest, odmah nakon što su se pojavili.
To je tako da pomislite da su bili usađeni tamo, bez bilo kakve evolucione istorije. Nepotrebno je reći, ova pojava iznenadnog usađivanja je oduševila zastupnike stvaranja." 26
Kao što je Davkins bio prisiljen sa prizna, kambrijumska eksplozija je jak dokaz za stvaranje zato što je stvaranje jedini naćin da se objasni pojava života na Zemlji u njegovoj punoj formi. Daglas Futujama, jedan istaknuti biolog evolucionista, priznaje ovu ćinjenicu i izjavljuje: "Organizmi su se ili pojavili na Zemlji sasvim razvijeni, ili nisu. Ako nisu, onda su se morali razviti iz prethodno postojećih vrsta, pomoću nekog procesa modifikacije. A ako su se pojavili u jednom sasvim razvijenom stanju, onda su zaista morali biti stvoreni od neke svemoćne inteligencije." 27 Sam Darvin je prepoznao ovu mogućnost kada je napisao: "Ukoliko su brojne vrste koje pripadaju istom rodu ili familiji zaista zapoćele odjednom, ta ćinjenica bila bi fatalna za teoriju postanka putem polaganih modifikacija kroz prirodnu selekciju." 28 Kambrijumski period nije ništa više ili manje nego "smrtonosni udarac" za Darvina. Zbog ovoga, švajcarski evolucionista, paleoantropolog Stefan Bengston, priznaje nedostatak prelaznih karika dok opisuje kambrijumski period i kaže: "Zagonetan (i zbunjujući) za Darvina, ovaj događaj nas još uvek zasljepljuje." 29
Kao što se može videti, fosilni zapis ukazuje da živi organizmi nisu evoluirali iz primitivnih u napredne forme, nego da su se umesto toga poja-vili iznenada, odjednom i u jednom savršenom stanju. Ukratko, živi organizmi nisu nastali evolucijom; oni su bili stvoreni.
19. Charles Darvin, The Origin of Species: A Facsimile of the First Edition, Harward University Press, 1964, p. 179. 
20. Ibid, p. 172, 280.
21. Derek V. Ager, "The Nature of the Fossil Record", Proceedings of The British Geological Association, vol. 87, 1976, p. 133.
22. Mark Czarnecki, "The Revival of the Creationist Crusade", MacLean's, January 19, 1981, p. 56.
23. T. Neville George, "Fossills in Evolutionary Perspective", Science Progress, Vol 48, January 1960, p. 1, 3.
24. David Raup, "Conflicts Between Darvin and Paleontology", Bulletin, Field Museum of Natural History, Vol 50, January 1979, p. 24.
25. Richard Monastersky, "Mysteries of the Orient", Discover, April 1993, p. 40.
26. Richard Dawkins, The Blind Watchmaker, London: W. W. Norton, 1986, p. 229.
27. Douglas Futuyma, Science on Trial, New York: Pantheon Books, 1983. p. 197.
28. Charles Darvin, The Origin of Species: A Facsimile of the First Edition, Harward University Press, 1964, p. 302.
29. Stefan Bengston, Nature, Vol. 345, 1990, p. 765.
