Zemqa
Da li znaš šta je svemir? To je beskrajni prostor u kome se nalaze Zemqa, Sunce, Mesec, planete i zvezde.
Čak i kad bi otišao milione i milione kilometara daleko, ne bi mogao da dođeš do kraja svemira. Razlog je u čiwenici što je taj prostor previše veliki i nije ga moguće obići.
Naša planeta Zemqa kreće se u tom neograničenom prostoru. Kao i Zemqa, i Sunce, i Mesec, i milioni zvezda kreću se u tom prostoru.
Ali, kako je sve to nastalo? Na primer, kako je nastalo Sunce? Ili, kako se pojavila Zemqa?
Zemqa
Mesec
Sunce
Postoje dva odgovora na ovo pitawe. Jedan od tih odgovora je tačan, a drugi je pogrešan. Oni koji pogrešno odgovaraju na ovo pitawe takođe su oni koji veruju u teoriju evolucije. Na sledećoj strani ćemo ti prvo pokazati pogrešan odgovor, a onda onaj pravi.
Ako bi neki tvoj drug stavio malo zemqe, kamewa i vode u jednu veliku kutiju, a onda došao i kazao ti da treba da sačekaš nekoliko godina i onda će od te kutije će nastati kompjuter, zar se ne bi nasmejao zbog takve jedne pomisli?
Oni koji pogrešno odgovaraju na pitawe “Kako je nastao svemir?”, kažu: Svemir je oduvek postojao i on je nastao sam od sebe. To jest, mnoštvo materijala se ujedinilo i tako se formiralo Sunce, zvezde, Zemqa, mora, drveće, reke i planine; i to sve slučajno.
Zar ne misliš da je jedno takvo razmišqawe pogrešno? Ako bi ti tvoj drug rekao: “Stavio sam malo zemqe, kamewa i vode u jednu veliku kutiju. Sačekaću nekoliko godina i od te kutije će nastati kompjuter”, da li bi mu verovao? Ti bi verovatno pomislio da se tvoj drug ili šali ili govori neistinu.
Evolucionisti na isti način otvoreno iznose neistine. Kompjuter ne može nastati sam od sebe kao rezultat slučajnosti. Prvo neko mora da isplanira kako će kompjuter izgledati i odluči koje će komponente koristiti. A onda, u velikim fabrikama, inžeweri, tehničari i stotine radnika, prihvataju se zajedničkog posla. Oni koriste mnoge mašine da bi sastavili kompjuter. Drugim rečima, kada vidiš kompjuter ti znaš da on nije mogao da nastane sam od sebe. Zar nije očigledno da qudi koji mnogo znaju prave kompjutere?
Sunce, Zemqa i druge planete mnogo su veći od kompjutera. Zato, ako je neko napravio kompjuter, mora da postoji Neko ko je stvorio Sunce, Zemqu, Mesec i zvezde.
Da li znaš šta je tačan odgovor? Tačan odgovor je da je svemoćni Bog stvorio Sunce, Zemqu, planete i zvezde. Sve što postoji u svemiru stvoreno je savršeno i na pravilan način. To je zato što je svamoćni Bog stvorio svemir i sve postavio na svoje mesto.
Tokom proteklih godina evolucionisti su izjavili da su otkrili nešto veoma važno. To wihovo, navodno važno otkriće glasi: Pre nego što je svemir nastao, ništa nije postojalo. Nije bilo zemqe, ni vazduha, ni vode, ni zvezda. Nije bilo ni svemira. Unutar tog ništavila postojala je samo jedna mala tačka. Ta tačka bila je tako mala da je čak i običnom oku bilo teško da je vidi. Unutar te tačke bila je sabijena velika količina materije. A onda, u jednom trenutku, ova tačka je eksplodirala. Posle eksplozije, sva ova sabijena energija se oslobodila i izletela. Zatim je počela da se skupqa i formira atome, a onda od tih atoma nastale su zvezde, naše Sunce, Zemqa i druge planete. Evolucionisti su nazvali ovu eksploziju “Veliki prasak”. Oni kažu da je sve u svemiru nastalo kao rezultat Velikog praska.
Razmisli sada o nečemu što je veoma važno. Zamisli da si deliće slagalice nasu-mice sta-vio u jedan balon. Posle toga si ga naduvao, a onda učinio da on eksplodira. Drugim rečima, balon je doživeo “veliki prasak”. Šta se desilo sa delićima slagalice koje si stavio u balon? Mogu li ti delići formirati predivnu kuću ili aerodrom, ili nešto što teško možeš i da zamisliš, i to usred tvoje sobe? Ili će se ti delići razleteti po celoj sobi? Naravno, oni će se razleteti po celoj sobi. Za sastavqawe jedne slagalice potrebno je da ti sam sakupiš sve wene deliće i napraviš aerodrom ili kuću.
Isto tako, sve što vidiš u prirodi nije moglo da nastane kao rezultat eksplozije u svemiru, kako tvrde evolucionisti. Bog je stvorio Zemqu, Sunce, planete i zvezde. Wegova snaga je dovoqno velika da sve to učini. Kada poželi da nešto učini, On to odmah i za kratko vreme učini.
Kao što vidiš, svemoćni Bog je stvorio Zemqu, Sunce, zvezde i Mesec. Ali, kako su nastala sva bića na Zemqi? Ako možeš, zamisli veliku planetu sa wenom površinom koja je potpuno prazna. Na woj nema qudi, ni životiwa, ni biqaka, ni insekata.
Naša planeta Zemqa uređena je sa mnogo pojedinosti da bi bića mogla da žive na woj. Bog je učinio da na našoj Zemqi postoje sve te pojedinosti. Bez toga, niko od nas ne bi mogao da postoji, ni ti, ni tvoji roditeqi, ni tvoji prijateqi.
Evo kako je Bog sve to lepo stvorio da bi bića mogla da prežive:
Na Zemqi postoje mnogi činioci koji nam omogućavaju da živimo. Ako samo jednog od wih ne bi bilo, nijedno biće ne bi opstalo na Zemqi. Da li je moguće da je hiqade takvih životno važnih pojedinosti slučajno nastalo i formiralo jedno takvo mesto kao što je Zemqa? Naravno da ne. Čak nijedna od tih pojedinosti ne može slučajno da nastane. Svemoćni Bog je stvorio Zemqu za qude. I zbog toga, Zemqa je najpogodnije mesto za nas.
Možemo navesti još jedan primer za one koji tvrde da su Zemqa i ceo svemir slučajno nastali. Zamisli da se šetaš na plaži i vidiš da ti se približavaju veliki talasi; zbog toga odlučuješ da se vratiš svojoj kući. Kada si se posle nekoliko sati vratio na plažu, zapažaš predivan prizor. Na plaži vidiš divan grad napravqen od peska. Tu su kuće, škole, bolnice, aerodrom, autobusi. Tu su čak i qudske figure. Zadivqen pitaš prijateqa koji tu prolazi, da li možda zna kako su nastale sve ove stvari. Šta bi pomislio, ako bi ti on odgovorio: “Mislim da su veliki talasi, koji si dospeli do plaže, napravili sve ovo”? Zar ne bi pomislio da je tvoj prijateq sve to izmislio, ili zar se ne bi nasmejao, misleći da se on si-gurno šali?
 Šetao si po plaži i iznenada, veliki talasi počeli su da ti se približavaju. Brzo si otrčao kući... Kada si se posle nekoliko sati vratio na plažu, video si predivan prizor. Šta Misliš, Da Li Je Ovo Moguće ? Na plaži je stajao predivan peščani zamak. Veliki talasi koji su zapqusnuli plažu nisu mogli slučajno da naprave ovaj zamak. NEMOGUĆE je da tako lepa i složena građevina slučajno nastane, kao što je NEMOGUĆE da bića na Zemqi nastanu slučajno.. Nemoguće! |
Ti bi verovatno sve to prihvatio kao duhovitost, jer je nemoguće da talasi slučajno naprave tako savršen grad od peska. Očigledno je da je neki stručwak za izgradwu takvih gradova - došao, napravio i otišao.
Međutim, pojedini qudi, iako imaju ugled profesora i naučnika, prihvataju jednu takvu smešnu ideju. Oni neće reći: “Talasi su napravili grad od peska”, već će reći: “Sićušni delovi materije, zvani atomi, slučajno su se sakupili i sami od sebe formirali Sunce, zvezde i Zemqu.” Ovi qudi sve to čine zato što ne žele da priznaju da je svemoćni Bog sve stvorio. Oni brane ono što je pogrešno, da ne bi prihvatili ono što je ispravno. Na kraju ove kwige detaqnije ćemo objasniti ko su ti qudi.
Da li znaš da svakoga dana veliki broj meteora pada na Zemqu?
Prilikom pada na druge planete, meteori formiraju velike kratere. Ali, kad padnu na Zemqu, ne izazivaju nikakva oštećewa.
Zašto meteori izazivaju velika oštećewa na površinama ostalih planeta, a površina Zemqe ostaje neoštećena?
Ova pojava je u skladu sa postojawem atmosferskog omotača oko Zemqe. Atmosfera kao zaštitni omotač okružuje našu planetu. Meteor koji uđe u Zemqinu atmosferu ubrzo se smawuje zato što se u woj zapali. Kada stigne blizu površine Zemqe, meteor je postao veoma mali. Dakle, meteor će ostati veoma mali ili će biti potpuno uništen, tako da neće moći da nas povredi.
Meteori su veliki komadi stena koji se odlamaju od drugih planeta ili zvezda. Oni se slobodno kreću u svemirskom prostoru, i s vremena na vreme padaju na površinu planeta stvarajući na wima velika oštećewa. Ali, pošto je Bog našu planetu zaogrnuo zaštitnim omotačem, meteori ne mogu da nas povrede.
Atmosfera okružuje Zemqu kao zaštitni omotač. Zahvaqujući atmosferi mi smo zaštićeni od mno-gih opasnosti, a da toga čak nismo ni svesni
Spomenulismo samo dve osobine koje su više nego do-voqne da nam pokažu da atmosfera nije nastala slučajno. Svemoćni Bog, koji ima neograničeni uticaj na sva bića na Zemqi, stvorio je atmosferu. Uz pomoć atmosfere, On nas štiti od spoqnih opasnosti.
Atmosfera ne samo da štiti od udara meteora, već upija i štetne zrake koji potiču od Sunca. Ako bi ti štetni zraci dospeli do Zemqine površine, bića na woj ne bi mogla da prežive.
Bog je u početku stvarawa stvorio ATOME. Ali, da li znaš šta je atom?
Da ti najpre objasnimo na šta liči jedan atom. Atom možemo uporediti sa klikerom. Međutim, ovi klikeri su toliko mali, da tako nešto nikada ranije nisi video.
A sada, okreni se oko sebe! Sve što vidiš oko sebe napravqeno je od tih klikera koji se zovu atomi. Stolica na kojoj sediš, kwiga koju držiš u ruci, tvoja mama, tvoja učiteqica u školi, televizor koji gledaš, jabuke, banane, čokolada, tvoj drug, voda, cveće u bašti, tvoje igračke, čak i tvoje telo, sve je sačiweno od tih atoma. Zvezde i planete koje čine svemir, svet u kome živimo, takođe su sastavqeni od istih atoma od kojih si i ti sastavqen. Sva mesta na kojima si bio i sve što vidiš oko sebe, sastavqeno je od atoma.
Ali ti ne možeš da vidiš te male klikere koji se zovu atomi, jer su oni toliko sićušni da ne možeš to ni da zamisliš. Oni su toliko mali da čak ni uz pomoć najboqeg mikroskopa nije moguće videti nijednog od wih. Da bi mogao da shvatiš koliko su atomi mali, pogledaj sledeći primer:
Zamisli da imaš kquč u svojoj ruci. Očigledno je da nemaš nikakve mogućnosti da vidiš atome koji sačiwavaju taj kquč. Ako kažeš: “Ja moram da vidim te atome”, onda moraš da zamisliš da je taj kquč veliki kao Zemqa. Ako bi mogao da zamisliš da kquč bude veliki kao Zemqa, onda bi svaki atom u wemu bio veliki kao jedna trešwa, a to bi ti omogućilo da ga vidiš.
Kako su se svi ti atomi skupili nakon početnog stvarawa? Atomi nisu živi. Oni nemaju mozak, niti bilo kakvu inteligenciju. Oni ne mogu da donose nikakve odluke. Na primer, oni ne mogu reći: “Hajde da se okupimo zajedno i napravimo zvezdu”, ili: “Hajde da budemo bliži jedni drugima i oblikujemo Zemqu.” Možemo, takođe, razmotriti i sledeći primer: Već smo spomenuli slagalicu. Delići te slagalice nisu živi, i baš kao i atomi, ni oni ne mogu da donose odluke. Ako bismo razbacali deliće slagalice, oni nikada ne bi mogli da pomisle: “Da se odmah sakupimo i ostanemo zajedno i da izgradimo kuću ili oblikujemo čoveka!”
Ponovo postavqamo pitawe: “Kako su nastale sve te zvezde, planete, qudi i životiwe, koji se svi sastoje od atoma? Ako atomi ne mogu da donose odluke, ko ih je sastavio zajedno?”
Naravno, ništa oko nas ne može slučajno da nastane. Svemoćni Bog je sakupio sve te atome i učinio da ostanu zajedno. On je od atoma stvorio ceo svemir, planete, zvezde, Zemqu, životiwe i biqke.
We have said that atoms come together to form human beings, but, of course, you must be wondering how this can happen. First, atoms come together to form CELLS. Again, we are learning something new: So, what is a cell?
The bodies of all living organisms are made up of cells. Even if cells are not as small as atoms, they are still very small and cannot be seen with the naked eye. We can try to explain their tiny size with the following example: If we brought together about 10,000 cells, we could make up something just about the size of the head of a pin. This is why you cannot see them. But cells are the building blocks of humans, ants, cats, roses, trees, and all other living organisms around you. You, for instance, are made up of trillions of cells.
So, where did all these trillions of cells come from?
Look at your brother. He wasn't there two years ago, then all of a sudden he appeared and slowly he started to grow. How did this amazing event happen?
 | |||||||
| Dan 1 | Nedeqa 1 | Mesec 1 | Mesec 2 | Mesec 3 | Mesec 4 | Mesec 6 | Mesec 8 |
Rekli smo da su se atomi okupili i oblikovali čoveka. Naravno, možda se pitaš kako je to moglo da se dogodi. Prvo, atomi su se sakupili i formirali ĆELIJE! Ponovo se susrećemo sa nečim novim. Šta je to ćelija?
Tela svih bića sastavqena su od ćelija. Iako ćelije nisu tako male kao atomi, one su ipak toliko sićušne da se ne mogu videti golim okom. Pokušaćemo da prikažemo veličinu ćelija pomoću sledećeg primera: Ako bismo sakupili zajedno oko 10.000 ćelija, mogli bismo da od wih napravimo samo glavu čiode. Zato ćelije ne možemo da vidimo golim okom. Međutim, ćelije su gradivni blokovi qudi, mrava, mačaka, ruža, drveća i svih drugih bića koja postoje oko tebe. Na primer, ti si sastavqen od hiqadu milijardi ćelija.
Pogledaj svog malog brata. On nije bio tu pre dve godine, a onda se iznenada pojavio i počeo polagano da raste. Tvoj brat je započeo svoje postojawe kao jedna ćelija u stomaku tvoje mame. Ali ta jedna ćelija sadržala je u sebi izuzetno veliki obim važne informacije. Potpuna informacija na osnovu koje je izgrađen tvoj brat nalazila se u toj jednoj ćeliji: boja wegovih očiju, boja wegove kose, wegova visina i tako daqe.
Onda je ta ćelija malo porasla i počela da se deli. Najpre se podelila na dva dela. Međutim, ovde otkrivamo nešto vrlo zanimqivo, a to je čiwenica da se informacija u ćeliji nije podelila na dva dela. To znači da se ista informacija iskopirala u dve ćelije. Posle toga, ćelije su nastavile da se dele i nastavio se isti proces kopirawa informacije u svakoj od wih, što je doprinelo stvarawu mnogo ćelija sa istom informacijom. Zatim su se ove ćelije podelile u druge ćelije, a one su se opet podelile u druge... Ta deoba je nastavqena, i tako su se formirali milioni ćelija.
Ove ćelije, iako sadrže istu informaciju, počele su da izvršavaju zadatke koji se razlikuju jedni od drugih. Neke od wih pretvorile su se u ćelije kože; druge u ćelije mišića, zatim koštane ćelije, nervne ćelije i tako daqe. I pošto su ćelije nastavile da se umnožavaju, one su dobijale izgled lopte koja počiwe da se širi i dobija svoj oblik. Kao što možeš videti na gorwim slikama, prvo je nastala glava tvog brata, a zatim wegove male ruke i noge. Ćelije su nastavile da rastu i da se dele, i posle devet meseci one su oblikovale pravu bebu. Tada si mogao da se susretneš sa wom.
Sigurno su te iznenadila sva ova saznawa sa kojima smo te upoznali. Verovatno se pitaš kako ćelije uspevaju da obavqaju tako različite zadatke ili kako su bile u stawu da bebu tako lepo oblikuju. Svemoćni Bog je sve to učinio. Ćelije su male i nevidqive za golo oko. Kao i atomi, ni ćelije ne mogu da donose odluke ili da same od sebe stvore zajednicu i formiraju čoveka. Besmisleno je čak i pomisliti da su tvoj brat ili druga qudska bića nastala od ćelija koje su se slučajno okupile na jednom mestu.
Svemoćni Bog, Tvorac svega, savršeno je stvorio qude i pozvao ih da razmišqaju o tome.
I ti, kao i tvoj mali brat i svi drugi qudi, počeo si da rasteš od jedne ćelije, razvijao si se i postao veliki. Sada možeš da živiš u ovom svetu. Za to možeš da zahvališ Bogu. On te mnogo voli i nudi ti mnogo lepih stvari. Zato nikad nemoj da zaboraviš da zahvališ Bogu za sve to.
