Da bi živa bića mogla da nastave svoju vrstu neophodno je da njihov sistem za razmnožavanje perfektno funkcioniše. Međutim, nije dovoljno da ljudi i životinje imaju sistem za razmnožavanje; njima su takođe potrebni specijalni instinkti, zvani seksualni instintki, koji čine razmnožavanje privlačnim. Isto tako, mnoge životinje ne pokušavaju da se razmnožavaju iako imaju mogućnosti za to. Kada postanu svesne da će nastupiti problemi prilikom rađanja, izleganja jaja i tokom perioda inkubacije, one izbegavaju da se pare kako bi izbegle sve to.
Seksualni nagon sam po sebi nije dovoljan. Iako živa bića ulaze u seksualne odnose i donose na svet nova živa bića, njihove vrste bi izumrle da oni nisu tako stvoreni da poseduju instinkte za zaštitu i brigu svojih mladih. Kada roditeljska ljubav, koju poseduje većina živih bića, ne bi postojala, vrste bi izumrle. Po ovom pitanju, oni koji zastupaju evoluciju govore o “svesnosti generacija koje se razmnožavaju”. Po njima, baš kao što svaka individua ulaže određene napore da zaštiti sebe, tako ona ulaže napore i za održanje svoje vrste. Međutim, očigledno je da životinje ne mogu da razmišljaju, u stilu: “Moja vrsta mora da se nastavi nakon mene, zato ja treba da učinim ono što mogu.” Životinje štite i brinu se o svojim mladima ne zato što se one nečemu nadaju ili očekuju neku buduću korist, već zato što su tako stvorene.
Sa druge strane, neka živa bića nemaju takav odnos i napuštaju svoje mlade ubrzo nakon što ih donesu na svet. Te životinje u određeno vreme donose na svet mnoštvo mladunaca, a neki od njih prežive bez ikakve zaštite. Da su ove životinje stvorene sa instintkom za zaštitu svojih mladih, došlo bi do eksplozije populacija kod njihovih vrsta i ravnoteža u prirodi bi se poremetila.
Ukratko, razmnožavanje, preduslov za nastavak života, je sistem stvoren od strane Tvorca koji želi da se život nastavi. Tvorac je “Davalac života”. On je Onaj koji je stvorio sva živa bića i koji stvara nova živa bića od onih koje je već stvorio. Sva živa bića duguju zahvalnost za svoj život upravo Tvorcu. Ona nisu svoje živote dobila od svojih roditelja, kao što se generalno pretpostavlja, već od Tvorca koji je stvorio njihove roditelje, baš kao i njih.
U nastavku ćemo analizirati neke sisteme za razmnožavanje kojim je Tvorac obdario neka živa bića. Ova živa bića se suočavaju sa velikim poteškoćama u obezbeđivanju opstanka svojih vrsta. Ona bez sumnje čine to što čine, ne zato što su upotrebili logiku, u stilu “mi želimo da obezbedimo opstanak naših vrsta”, već zbog ljubavi i milosti kojim su darivani od strane Tvorca.
Ove životinje, koje imaju neke neverovatne sisteme, samo su neki od primera. U stvari, razmnožavanje svakog živog bića je čudo samo za sebe.
Ova vrsta ose hrani svoje mladunce larvama ose druge vrste, zvane osa sireks. Ona se tu suočava sa jednim problemom: osa sireks svoj larveni period provodi na dubini od oko 4 cm ispod kore drveta. Iz tog razloga, ženka ose bušača treba prvo da otkrije larvu ose sireks koju ne može videti.
Da bi otkrila larvu ose sireks, ova osa koristi veoma osetljive senzore smeštene u svom telu i tako je prvi problem, to jest otkrivanje larve - rešen. Šta je sa drugim problemom? On se rešava bušenjem kore drveta.
Organ kojeg ova osa koristi u bušenju kore drveta zove se “ovipozitor”. Taj specijalni organ duži je od celog tela ose. On je formiran kombinacijom dva izraštaja koji izlaze iz repa i poseduje oštar kraj kao onaj kod noža. Kraj ovog “noža” ima zasečenu strukturu u skladu sa svojom svrhom.
Ubrzo nakon što osa bušač otkrije osu sireks u kori, ona usmerava svoje nastavke za bušenje u smeru mete na najkraći mogući način. Ova dva izraštaja buše koru pokretima napred i nazad kao testera. Ubrzo nakon što ova osa dođe do ose sireks, ona polaže svoje jaje u larvu, kroz ovu bušotinu.
Mlada osa počinje svoj život rastući u larvi koju je pronašla njena majka i koristi je i kao izvor hrane i kao sklonište. Da li je potrebno dalje naglašavati da takav savršeni dizajn nikada ne može nastati kao rezultat slučajnih procesa, već upravo suprotno, predstavlja delo moćnog Tvorca.
 |
 |
Osa na slici hrani svoje larve u gnezdu koje je veoma vešto napravila od blata. Ona najpre pronalazi debelu gusenicu i ubada je na devet ključnih mesta koja se odnose na centar za pokretanje. Zbog takvog delovanja, ova gusenica ne umire, već biva paralizovana i dugo ne može da se pokreće. Osa onda veoma pažljivo prenosi gusenicu, koja je nepokretna kao da je mrtva, u svoje gnezdo. Paralizovana gusenica postaje izvor hrane za larvu sve dok ona dovoljno ne odraste da napusti gnezdo.
Temperatura na Antarktiku, gde pingvini žive, može nekada biti niža od -40oC. Tela pingvina prekrivena su debelim slojem masnoće tako da mogu preživeti tako hladne uslove. Pored toga, oni imaju visoko razvijeni sistem za varenje koji je u stanju da hranu svari veoma brzo. Ova dva faktora obezbeđuju da telo pingvina ima temperaturu +40oC što ih čini neosetljvim na hladnoću.
Pingvini se izležu tokom polarne zime. Štaviše, mužjaci su ti koji se brinu o mladima, a ne ženke. Osim velike hladnoće koja dostiže -40oC, mužjak i ženka pingvina suočavaju se u to vreme godine i sa lednicima. Tokom zime, lednici stalno rastu i na taj način povećavaju rastojanje između mesta izleganja i obale, gde se nalazi najbliži izvor hrane kojeg pingvini mogu naći. To rastojanje nekada može biti i veće od 100 kilometara.
Ženka pingvina izleže samo jedno jaje, prepušta mužjaku da se brine o njemu i vraća se u more. Tokom četiri meseca inkubacije, mužjak pingvina treba da izdrži snažne polarne vetrove koji nekada dostižu brzine i preko 100 km/h. Pošto čuva jaje, on nije u stanju da lovi. U svakom slučaju, najbliži izvor hrane je na rastojanju od par dana putovanja. Ostajući četiri puna meseca bez imalo hrane, mužjak pingvina gubi pola svoje težine, ali on nikada ne napušta jaje. Mada ostaje bez hrane tokom nekoliko meseci, on ne odlazi u lov, već trpi glad.
 |
| Da bi se zaštitili od polarne klime koja je izuzetno hladna, pingvini se skupljaju blizu jedan drugoga. Na taj način mladi članovi zajednice imaju šansu da se susretnu dok bivaju zaštićeni od uticaja hladnih vetrova. |
Nakon kraja od četiri meseca, kada jaje počinje da puca i da se otvara, ženka pingvina se iznenada pojavljuje. Tokom tog vremena ona nije gubila vreme već je radila za svoje mladunče i prikupljala hranu za njega.
Među stotinama pingvina, majka lako pronalazi svog mužjaka i svoje mladunče. Pošto je majka u međuvremenu bila u lovu, ona ima pun stomak. Sada ona prazni stomak i preuzima posao brige oko mladunca.
Na proleće, lednici počinju da se otopljavaju i otvaraju se rupe u ledu, ispod kojih se pojavljuje more. Pingvini roditelji uskoro počinju da love ribu kroz te otvore i tako hrane svoje mladunče.
 |
| Ako je priroda zaista onakva kako ju je Darvin opisivao, to jest, da svaka individua treba da se brine samo za svoj vlastiti život, onda nijedno živo biće ne bi trošilo tako mnogo vremena i energije, i trpelo toliko dugo glad, da bi zaštitilo i nahranilo svoje mladunče. |
 |
Hranjenje mladunca je težak posao; nekada roditelji ne jedu ništa tokom dugog vremena da bi nahranili mladunče. Nije moguće napraviti gnezdo kada je sve prekriveno ledom. Jedina stvar koju roditelji mogu da učine da bi zaštitili svoje mladunče od hladnoće jeste da ih stave na vrh svojih stopala i da ih greju svojim stomakom.
Datum u godini je takođe veoma važan za izleganje jaja.
Zašto pingvini izležu jaja u zimu, a ne u leto? Postoji razlog za to: ako bi oni izlegali jaja u leto, onda bi se razvoj mladunaca odvijao u zimu, kada su mora zaleđena. U tom slučaju, roditelji bi imali poteškoća u pronalaženju hrane zbog neugodnih klimatskih uslova i zbog toga što su mora, izvor hrane za pingvine, veoma daleko.
 |
Sistem za razmnožavanje kod kengura potpuno je drugačiji u odnosu na druge sisare. Embrion kengura prolazi kroz određene stadijume svog razvoja izvan materice. Ti stadijumi se inače normalno odvijaju u materici.
Ubrzo nakon oplodnje, slepi mladunac kengura, koji je otprilike dug jedan centimetar, dolazi na svet. Obično se, u određeno vreme, rađa samo jedan mladunac. Na tom stadijumu, on se naziva “neonat”. Iako svi sisari prolaze kroz taj stadijum u materici majke, mladunče kengura dolazi na svet kada je dugačko samo jedan centimetar. On još uvek nije razvijen: njegove prednje noge su u fazi oblikovanja, a zadnje noge izgledaju kao dva mala izduženja.
Bez sumnje, mladunče ne može da napusti majku u takvom stanju. Izlaskom iz materice, neonat počinje da se kreće na gore po majčinom krznu, pomoću svojih prednjih nogu, i dostiže do majčine torbe nakon tri minuta putovanja. Za ovog mladog kengura torba znači isto što i materica za druge sisare. Ipak, ovde postoji važna razlika. Dok drugi sisari dolaze na svet kao bebe, kengur je samo jedan embrion kada izađe iz materice. Njegove noge, njuška i mnogi drugi organi još nisu dostigli svoje konačne oblike.
 |
Kada mladunče dođe do majčine torbe ono se prikačinje za jednu od četiri dojke koje se tu nalaze i počinje da sisa.
Na tom stupnju, majka izbacuje još jednu jajnu ćeliju iz jajnika i dolazi do formiranja novog jajeta u njenoj materici. Ženka se još jednom pari i novo jaje biva oplođeno.
Ovoga puta, jaje ne počinje odmah da se razvija. Ako je velika suša u Srednjoj Australiji, kao što je to često slučaj, oplođeno jaje u materici ostaje nerazvijeno dok se suša ne završi. Međutim, ako dođe do velikih kiša i bogati pašnjaci bivaju dostupni, onda razvoj jajeta ponovo započinje.
Na ovom stupnju, suočavamo se sa pitanjem: ko je napravio ovaj proračun; ko je uredio razvoj jajeta u skladu sa spoljnim uslovima? Jaje nikako nije moglo da samo napravi takav raspored; ono nije kompletno živo biće; ono nema razum i potpuno je nesvesno spoljnih vremenskih uslova. Majka nije mogla da napravi tako nešto, jer kao i sva druga živa bića ona nema kontrolu nad razvojem koji se odvija u njenom telu. Ovaj neverovatni događaj u potpunosti je kontrolisan od strane Tvorca koji je stvorio i jaje i majku.
Kada vremenski uslovi postanu pogodni, trideset tri dana nakon oplodnje, novi neonat, koji je veličine zrna pasulja, počinje da puzi od otvora materice i dostiže torbu baš kao i njegov rođeni brat.
U međuvremenu, prvi neonat u torbi znatno je izrastao. On nastavlja svoj život, a da ni na koji način ne ugrožava svog rođenog brata koji je dug samo jedan centimetar. Kada postane star 190 dana, on je dostigao dovoljnu zrelost da napravi svoje prvo putovanje izvan torbe. Od tada, on počinje da provodi većinu svog vremena izvan torbe i ostavlja torbu zauvek 235. dana nakon svog rođenja.
Ubrzo nakon rođenja svog drugog mladunca, ženka se ponovo pari. Prema tome, ženka ima tri mladunca koji su svi zavisni od nje. Prvi se može hraniti travom, ali povremeno se vraća majci da bi sisao; drugi mladunac se još uvek razvija sisajući; treći je neonat, koji je i najmlađi.
 |
Ono što je još neverovatnije jeste da sva tri mladunca, od kojih je svaki na drugačijem stupnju razvoja, i koji svi zavise od majke, hrane se drugačijim tipom mleka u skladu sa svojim veličinama.
I dok je mleko, koje mladunac sisa ubrzo nakon što dođe do dojke, providno i bezbojno, ono ubrzo postaje sve više belo i počinje da liči na pravo mleko. Količina masnoće i drugih sastojaka u mleku povećava se paralelno sa razvojem mladunca.
U isto vreme dok jedno mladunče sisa mleko pripremljeno za njegove potrebe, mleko koje se mnogo lakše vari izlazi iz dojke koju sisa drugo mladunče. Na taj način, telo majke istovremeno proizvodi dva tipa mleka sa različitim sastojcima. Kada se rodi treće mladunče, proizvodeiće se tri tipa mleka sa različitim sastojcima: najhranljivije mleko za starije i mleko sa relativno manje masnoća i hranljivih sastojaka za mlađe. Sledeća stvar koju ovde treba zapaziti jeste da svako mladunče pronalazi dojku koja je specijalno namenjena za njega. Ukoliko bi on sisao mleko sa količinom hranljivih sastojaka koje mu nije namenjeno, to bi na njega delovalo negativno.
Ovakav sistem ishrane veoma je značajan i očigledno predstavlja specijalan produkt stvaranja. Majka ne može, ni na koji način, da sve ovo svesno uredi. Kako može jedna životinja da odredi sastojke mleka koji su potrebni za svako mladunče različite veličine? Čak i kad bi to mogla, kako ona može da ga proizvede u svom vlastitom telu? Kako ona može da ga prenosi preko tri različita kanala?
Nema sumnje da ženka kengura nije u stanju da učini bilo šta od ovoga. Ona čak nije ni svesna da tri različita tipa mleka izlaze iz njenog tela. Ovaj predivni proces nesumnjivo proizilazi iz stvorene prirode ove životinje.
 |
| No female becomes pregnant or gives birth except with His knowledge. And no living thing lives long or has its life cut short without that being in a Book. That is easy for Allah. |
Briga koju posvećuje krokodil, jedna divlja životinja iz reke, prema svojim mladuncima, zaista je zadivljujuća.
Najpre, ova životinja kopa rupu za izleganje svojih jaja. Temperatura ove rupe nikada ne sme da pređe 30oC. Mali porast temperature mogao bi da ugrozi živote mladunaca u jajima. Krokodil uvodi mere predostrožnosti tako što rupu u koju smešta svoja jaja postavlja na neko mesto pod senkom. Međutim, to nije dovoljno. Zbog toga, ženka krokodila ulaže dodatne napore da bi držala jaja na konstantnoj temperaturi.
Neke vrste krokodila grade gnezda od korova na hladnoj vodi, a ne kopaju rupe (kao što se vidi na slici levo). Ako temperatura gnezda i dalje raste uprkos ovim merama, onda krokodil hladi svoje gnezdo prskajući ga mokraćom. Kada jaja počnu da pucaju, velika buka počinje da dopire od gnezda. Ta buka upozorava majku da je došao kritičan trenutak. Ženka krokodila izvlači jaja i pomaže mladuncima da izađu iz ljuske koristeći svoje zube kao klešta. Najsigurnije mesto za novorođene mladunce jeste zaštitna kesa u ustima majke koja je specijalno dizajnirana da ih zaštiti.
Kao što se vidi, postoji velika kooperacija i samopožrtvovanje među životinjama. Za razumnog čoveka, savršena harmonija u prirodi jasno otkriva znake postojanja superiornog Tvorca. To jest, znake Onoga koji je Stvoritelj svega što je na nebu i na zemlji.
 |  |
| Uprkos njene nezgrapnosti i divljeg izgleda, ženka krokodila iskazuje najveću brigu za svoje mladunče. Ona obezbeđuje sigurno sklonište za svoje nezaštićene bebe u specijalnoj kesi u svojim ustima. | |
| (Left) A Nest of Weeds |
Ptica zvana "megapoda" koja živi na Pacifičkim ostrvima, priprema jednu interesantnu "mašinu za gajenje" svojih mladunaca.
Tokom letnje sezone, ženka ove ptice izleže jedno jaje svakih šest dana. Međutim, jaja ove ptice su relativno velika u odnosu na njenu veličinu, i velika su skoro kao nojeva jaja. Iz tog razloga, ženka ove ptice gaji samo jedno jaje. Dakle, svakih šest dana novo izleglo jaje je u opasnosti da ugine zbog nedostatka toplote. Međutim, to nije problem za ovu pticu, zato što je mužjak stvoren sa sposobnošću da napravi jednu mašinu za gajenje, koristeći najizobilniji materijal u prirodi - pesak i zemlju.
U tu svrhu, šest peseci pre nego što nastupi sezona izleganja, mužjak ove ptice počinje da kopa rupu prečnika 5 metara i dubine 1 metar uz pomoć svojih velikih kandži. Zatim, on ispunjava rupu sa vlažnom travom i lišćem. Glavna svrha toga jeste korišćenje toplote za zagrevanje jaja koju proizvode bakterije pri raspadanju biljaka.
Međutim, postoji poseban način uređenja ove rupe koji omogućava da se odvija ovaj proces. Glavni razlog zašto se biljke raspadaju i oslobađaju toplotu jeste oblik rupe nalik levku koju je napravio mužjak u gomili biljaka. Ta rupa omogućava kišnici da otiče u gnezdo i održava organsku supstancu vlažnom. Zbog vlage, dolazi do raspadanja biljaka ispod peska i oslobađa se toplota. Neposredno pre proleća počinje sušna sezona u Australiji i mužjak počinje da provetrava raspadnuti sloj biljaka. Time se održava ravnoteža u toploti. Ženka povremeno obilazi ovu rupu i proverava da li mužjak radi ili ne. Konačno, ženka izleže jaje na pesak iznad raspadajućeg bilja.
 |
| Mužjaci ptice megapode kopaju rupu za svoja jaja. |
Za razvoj mladunaca u "mašini za gajenje" potrebno je održavati temperaturu na konstantnih +33oC. Da bi se to postiglo, mužjak ove ptice stalno meri temperaturu peska uz pomoć svog kljuna, koji je osetljiv kao termometar. Ako je potrebno, on otvara ventilacione otvore da bi snizio temperaturu. Ako malo zemlje padne na pesak, mužjak odmah nabacuje dodatni pesak pomoću svojih stopala i sprečava da dođe i do najmanje promene u temperaturi. Mladunče dolazi na svet pod takvim zaštitnim merama. Novorođene jedinke tako su razvijene da mogu leteti samo nekoliko sati nakon izleganja iz jaja.
Kako ova stvorenja uspevaju da urade takav jedan posao koji bi čak i čovek teško učinio? Pošto znamo da životinje nemaju svestan racionalni intelekt kao ljudi, jedino objašnjenje ovog događaja jeste da su ova stvorenja specijalno "programirana" za takav zadatak i prvobitno stvorene da budu u stanju da učine tako nešto. Inače, bilo bi nemoguće objasniti kako su se oni mogli pripremiti za taj posao šest meseci unapred, ili kako su znali za prirodu ovog složenog hemijskog procesa. Zašto oni započinju tako težak posao zaštite svojih jaja, jeste sledeće pitanje. Jedini odgovor nalazi se u želji da se razmnožavaju i zaštite mladunče.
Da li znate da ptica kuku leže svoja jaja u gnezdima drugih ptica i zavarava te ptice da čuvaju njihovo mladunče?
Kada dođe vreme za izleganje jaja, ženka ove ptice izgleda kao da je u trci sa vremenom. Hitro i oprezno, ova ptica se krije među lišćem i posmatra druge ptice koje prave gnezda. Kada ugleda sličnu pticu kako pravi gnezdo, ona odlučuje kada će izleći svoje vlastito jaje.
Kada ptica kuku ugleda kako ta druga ptica leže svoja jaja, ona kreće u akciju. Pošto ptica uskoro napusti svoje gnezdo, ptica kuku odmah doleće do gnezda u spušta svoje jaje u njega. Zatim ona radi nešto vrlo inteligentno, izbacujući jedno od jaja koje pripada gnezdu. Time sprečava da vlasnik gnezda bilo šta posumnja.
 |
| Ženka ptice kuku leže svoja jaja pored jaja druge ptice. Iz tog razloga, ona proučava veličinu gnezda kojeg bira. Ubrzo nakon što vlasnik gnezda ode, ona neprimetno polaže svoje jaje u gnezdo. U međuvremenu, ona izbacuje jedno jaje iz gnezda tako da se ništa ne primeti. |
Ženka ptice kuku razrađuje strategiju sa precizno utvrđenim vremenom što joj garantuje da njeno mladunče sigurno započne svoj život. Ženka ptice kuku izleže ne samo jedno jaje već više jaja u sezoni. Prema tome, potrebno je da nađe mnoštvo roditelja koji će ih gajiti, da ih špijunira i utvrdi pravo vreme da podmetne svoja jaja. Pošto ženka ptice kuku izleže jedno jaje na svaka dva dana i za svako jaje joj je potrebno pet dana da se formira u njenom jajniku, ova ptica ne gubi vreme.
Pucanje jajeta nakon perioda gajenja od dvanaest dana, ptica kuku posmatra veoma pažljivo. Prva stvar koju onda uradi jeste da izbaci ostala jaja iz gnezda kada vlasnici gnezda odu. Vlasnici gnezda su dotle pažljivo hranili ovo mladunče kao da je njihovo. U toku šeste nedelje, nakon što mladunče napusti gnezdo, uočava se interesantna stvar kod ove ptice - velika ptica se hrani od strane dve male ptice.
Hajde da razmislimo zašto ptica kuku prepušta brigu o svom mladuncu drugoj ptici. Da li ova majka pribegava takvoj praksi zato što je previše lenja ili zato što nije dovoljno vešta da izgradi gnezdo? Ili je to možda zato što je jednom, kada je pravila i gnezdo i brinula o svom mladuncu shvatila da je to veoma težak zadatak, i onda otkrila ovaj metod? Da li je ptica u stanju da sama napravi jedan takav plan?
 |
Čije Je Ovo Mladunče? |
| Iako je prošlo šest sedmica i mladunci su porasli tako da su postali nekoliko puta veći, ženka gnezda brižljivo obavlja svoju materinsku dužnost. Prva stvar koju mladunče ptice kuku učini kada se izleže iz jaja jeste da izbaci ostala jaja iz gnezda. Tako će vlasnici gnezda hraniti samo mladunče ptice kuku. |
Tokom perioda razmnožavanja, velika osa zvana "pepsis" ne opterećuje se izgradnjom gnezda ili čuvanjem jaja, u odnosu na druge životinje. Ona je opremljena potpuno drugačijim mehanizmom razmnožavanja. Ova osa hrani i štiti svoja jaja koristeći najvećeg i najotrovnijeg pauka na zemlji zvanog bogomoljka.
Bogomoljke se obično skrivaju u tunelima koje kopaju ispod zemlje. Međutim, ova osa je opremljena specijalnim senzorima osetljivim na miris bogomoljke. Na taj način njoj nije teško da otkrije svoju žrtvu. Međutim, bogomoljka nije organizam na koji se često nailazi. Iz tog razloga, osa nekada mora da traga po zemlji satima da bi našla jednu bogomoljku. Tokom tog putovanja, ona ne zaboravlja da očisti svoje senzore da ne bi izgubili osetljivost.
Kada ova osa pronađe bogomoljku, dolazi do sukoba. Glavno oružje bogomoljke jeste njen snažan otrov. Na početku borbe, bogomoljka odmah ujeda osu. Ipak, ove ose su zaštićene protiv otrova bogomoljke posedovanjem specijalnog protivotrova koji se izlučuje u njihovom telu.
U tom trenutku, bogomoljka ne može da učini ništa više protiv ose. I tada, osa uzvraća udarac. Osa ubada bogomoljku u gornji levi deo njenog stomaka i tu izlučuje svoj otrov. Interesantno je da osa posebno bira taj deo tela bogomoljke zato što je to njen najosetljiviji deo. Najinteresantniji deo ovog događaja nastupa nakon toga: otrov koji je osa izlučila ne ubija bogomoljku već je samo parališe.
 |
| Osa ubada otrovnog pauka tarantulu u gornji levi deo njegovog stomaka. To je najodgovarajuće područje za ubod da bi se tarantula paralizovala. |
Osa zatim odvlači paralisanu bogomoljku na odgovarajuće mesto, iskopava rupu i ubacuje bogomoljku u tu rupu. Onda osa priprema mesto na stomaku bogomoljke i na njega smešta samo jedno jaje.
Za nekoliko dana, mladunče ose izlazi iz jajeta. Mladunče provodi vreme na telu bogomoljke i stvara sklonište na njenom telu sve do larvenog stadijuma kada će pretrpeti metamorfozu.
Ova osa mora da nađe bogomoljku za svako od dvadeset jaja koje će izleći tokom sezone razmnožavanja.
Ovaj neverovatni metod nam pokazuje da je sistem za razmnožavanje ove ose specijano stvoren u skladu sa prirodom bogomoljke. Inače, ne bi bilo moguće objasniti prisustvo antiotrova u telu ose protiv otrova bogomoljke, ili postojanje osinog otrova koje parališe bogomoljku.
 |
| The Lord of the East and the West and everything between them if you used your intellect. |
